Са­рад­ња шко­ле у Та­ра­шу и зре­ња­нин­ског му­зе­ја

Учи­те­љи и на­став­ни­ци су ла­не за­тра­жи­ли струч­ну по­моћ кон­зер­ва­тор­ске слу­жбе Му­зе­ја ра­ди очу­ва­ња и ре­ста­у­ра­ци­је скулп­ту­ра и цр­те­жа ко­ји су до­спе­ли у шко­лу на­кон про­да­је ку­ће ака­дем­ске ва­јар­ке Љу­би­це Та­па­вич­ки у Та­ра­шу.

Скулп­ту­ре и цр­те­жи из ку­ће пре­не­се­ни су у шко­лу ко­ја је до­шла на иде­ју да на­пра­ви спо­мен-со­бу, док је за­хва­љу­ју­ћи струч­но­сти Кон­зер­ва­тор­ско - ре­ста­у­ра­тор­ске слу­жбе зре­ња­нин­ског Му­зе­ја спа­се­но од про­па­да­ња око 10 скулп­ту­ра, би­ста и пор­тре­та. На­ро­чи­то се ис­ти­че гип­са­ни пред­ло­жак за скулп­ту­ру „Пре­ља“ ко­ја се на­ла­зи на пла­тоу из­ме­ђу ка­те­дра­ле и би­бли­о­те­ке у Зре­ња­ни­ну.

То­ком ма­ја одр­жа­не су ра­ди­о­ни­це кон­зер­ва­ци­је ко­је су ре­а­ли­зо­ва­ли кон­зер­ва­то­ри На­род­ног му­зе­ја Зре­ња­нин у шко­ли у Та­ра­шу. Уче­ни­ци су том при­ли­ком би­ли укљу­че­ни у про­цес кон­зер­ва­ци­је пред­ме­та. Уче­сни­ци ра­ди­о­ни­ца по­ка­за­ли су ве­ли­ку за­ин­те­ре­со­ва­ност за кон­зер­ва­тор­ски рад чи­ме је и по­стиг­нут циљ, а то је по­ди­за­ње све­сти код де­це о очу­ва­њу умет­нич­ке ба­шти­не за бу­ду­ћа по­ко­ље­ња.

Фор­ми­ра­ње спо­мен - со­бе по­све­ће­не Љу­би­ци Та­па­вич­ки у шко­ли у Та­ра­шу је­дан је од ко­ра­ка ка очу­ва­њу за­ви­чај­не кул­тур­не ба­шти­не. Но­ве ге­не­ра­ци­је ко­је ста­са­ва­ју у овој шко­ли има­ле би кон­ти­ну­и­ра­ну еду­ка­ци­ју о зна­ча­ју чу­ва­ња и пре­зен­то­ва­ња умет­нич­ких де­ла.

Ина­че, ова обра­зов­на уста­но­ва, ко­ја пред­ста­вља из­дво­је­но оде­ље­ње еле­мир­ске шко­ле, не­гу­је се­ћа­ње на ва­јар­ку Љу­би­цу Та­па­вич­ки ор­га­ни­зу­ју­ћи су­сре­те уче­ни­ка и умет­ни­ка ко­ји во­де по­ре­кло из Та­ра­ша или жи­ве у се­лу.

Љу­би­ца Та­па­вич­ки (1925-2006) при­па­да ге­не­ра­ци­ји на­ших по­сле­рат­них ва­ја­ра. Ро­ђе­на је у Та­ра­шу, по­ха­ђа­ла је гим­на­зи­ју у Зре­ња­ни­ну, а за­вр­ши­ла Ака­де­ми­ју ли­ков­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду у кла­си про­фе­со­ра Сре­те­на Сто­ја­но­ви­ћа и Или­је Ко­ла­ро­ви­ћа. На ис­тој ака­де­ми­ји је окон­ча­ла и пост­ди­плом­ске сту­ди­је. Ви­ше од две де­це­ни­је ра­ди­ла је као ли­ков­ни пе­да­гог. Иако је жи­ве­ла у Бе­о­гра­ду оста­ла је чвр­сто ве­за­на за за­ви­чај. У Та­ра­шу је има­ла свој дру­ги дом и ту је про­во­ди­ла нај­леп­ше да­не. Ве­за­ност за род­ни крај је по­себ­но ис­ка­за­ла 1982. го­ди­не ка­да је Зре­ња­ни­ну по­кло­ни­ла два­де­сет сво­јих ра­до­ва. По­клон се чу­ва у зре­ња­нин­ском На­род­ном му­зе­ју и де­лом је из­ло­жен на стал­ној по­став­ци. Из­ра­ди­ла је и низ спо­мен-би­ста у Бе­о­гра­ду, Зре­ња­ни­ну, Сме­де­рев­ској Па­лан­ци, Та­ра­шу, Ме­лен­ци­ма, Еле­ми­ру...

Текст и фото: Ж. Ба­ла­бан