Ronilački klub „RONITI SE MORA” iz Bele Crkve JEDAN od TROFEJNIJIH u PODVODNOJ FOTOGRAFIJI

Ove godine slave deceniju postojanja, a predsednik kluba Jovan Petrovski, koji je inače i instruktor ronjenja, pohvalio nam se da u regionu nema šta nisu osvojili, no najznačajnija nagrada im je prvo mesto u Kupu Grada Rovinja, u podvodnoj fotografiji, u ekipnom takmičenju, kada je uspeo da uslika sipino oko. Oni su inače jedini inostrani klub koji je osvoji taj kup.

– Naše aktivnosti su uglavnom svedene na takmičenje u podvodnoj fotografiji i nas šestoro se time bavi, iako smo prvobitno nastali kao ronilački klub – priča Petrovski. – Podvodnu fotografiju sam krenuo da radim još 2010. godine u bivšem klubu, a od 2013. godine, sa „Roniti se mora” dolazi prvi uspeh i od tada nismo stali. Učestvujemo na takmičenjima u regionu a i mi smo ovde kod nas, za ovih 10 godina postojanja, svake godine organizovali kup i to svaki put, trećeg vikenda u septembru. Takmičenje je registrovano pod nazivom „Undernjater fresh Bela Crkva”, jer po pravilima moramo da imamo engleski naziv, kako bi kup imao internacionalni karakter, a uvek bude oko 30 ekipa.

Petrovski objašnjava da ronilački klub radi po italijanskoj asocijaciji „PSS” (Profesionalna škola ronjenja), te po njihovom kriterijumu, ronioci ne smeju da budu mlađi od 14 godina. Takmičenja podrazumevaju tri kategorije: ambijent, makro i fotografije ribe, a najosnovnije pravilo je da na moru ne sme da se roni ispod 30 metara.

– Obuka za podvodnu fotografiju ne postoji, iako u našoj asocijaciji imamo specijalnost podvodne fotografije, kada se uči šta je dozvoljeno da se radi, a šta ne – rekao je naš sagovornik. – Jedno od pravila koje se često krši jeste da se na dnu ništa ne sme dirati i pomerati, jer se tako remeti ekosistem. Druga stvar je veština ronjenja, koja je najbitnija za stvaranje fotografije, naročito kada treba da radite makro ili fotografiju ribe. Tu dolazi do izražaja činjenica koliko ste iskusan ronilac, koliko dobro održavate mirnoću i balans, dok talenat ide uz to.

Kao nekadašnji član Ronilačkog kluba „Roniti se mora” iz Zagreba, Jovan je postao veliki prijatelj sa tamošnjim ljubiteljima podvodnih veština, te je na njihov predlog u Beloj Crkvi pokrenuo istoimeni klub i sada imaju 25 aktivnih članova.

– Italijanska asocijacija „PSS” je prva napravila internet program, što znači da ne mora postojati bliski susret sa kandidatima za teorijski deo gradiva – ističe Petrovski. – Na njihovom sajtu postoje lekcije, polažu se testovi i kada se sve to završi, onda se dolazi kod nas. Obuka ovde traje četiri dana, i mislim da smo jedinstveni na prostorima bivše Jugoslavije, što radimo obuku odmah na otvorenoj vodi, odnosno na jezeru, jer bazen nemamo. To je dobro, jer svi prođu prvi susret u ograničenoj vidljivosti, u prostoru punom trave i drugog živog sveta i zato su spremniji od svih ronilaca početnika, koji obuku prođu u bazenu.

Kod njih u klubu postoje probni zaroni, jer Jovan kaže da, koliko god neko imao veliku želju da roni, jednostavno do kraja ne može da izdrži.

– Od deset muškaraca, njih sedam podbaci, a od deset devojaka nijedna, neverovatno – kroz osmeh priča instruktor ronjenja. – Takođe radimo i stažna ronjenja jer zaroni se računaju samo iz otvorenih voda, što znači da bazen ne može da posluži. Baviti se ronjenjem iziskuje velike finansijske izdatke, pa je to jedan od razloga zašto kod nas nema puno interesanata. U klubu imamo osam kompleta, koji služe isključivo za obuku. Nakon toga svako mora sebi da obezbedi svoju opremu, osim boca sa kiseonikom. Čak i polovne maskice ne mogu da se nađu ispod 30 evra, odela oko 150 do 200 evra, a gde je ostalo.

Oprema za ronjenje je izuzetno teška, a sport koliko je lep, toliko je ekstremnan i vrlo opasan, te u tim dubinama, svedoči Jovan, jedni drugima čuvaju glave. Zatu svi jedna velika porodica.

Ivana Bakmaz