Sve nudi Bela Crkva, JEZERA, PA OD VILA DO KAMPOVA

Kako je za „Dnevnik” rekao direktor Turističke organizacije Novica Jovanović, svakako je vidljiv pomak od osnivanja do današnjeg dana, prvenstveno u pogledu povećanja smeštajnih kapaciteta.

– U početku, objekti koji su bili prazni iz nekih razloga, iskorišćeni su za prihvat turista, što se u poslednjih petnaestak godina pokazalo kao neuspešno, jer turisti koji dođu traže određene standarde – priča Jovanović, dodavši da je teško preurediti kuću koja je bila porodična da prihvati turiste, koji bi koristili na primer zajedničko kupatilo. – Tako su posebno zidane takozvane vile na Glavnom jezeru, ciljano za tu namenu, gde nam i jeste najveći deo smeštajnih kapaciteta, čak oko 95 odsto. U Beloj Crkvi imamo i tri kategorizovana auto- kampa, dva na Vračevgajskom jezeru, a jedan se nalazi na Glavnom belocrkvanskom jezeru.  Ceo kapacitet broji oko 600 smeštajnih jedinica.

Ono što je mnogo pomoglo domaćem turizmu, pa tako i ugostiteljima u Beloj Crkvi jesu subvencionisani vaučeri za putovanja, kaže Novica, jer se gosti odlučuju da ostaju duže, pa samim tim i sezona duže traje. U sezoni, smeštajni kapaciteti su puni i zadovoljni su posetama, ali još uvek je malo gostiju van sezone, između septembra i maja. Ove godine je za razliku od prethodnih, letnja sezona počela kasnije, s obzirom na to da je skoro ceo jun bilo kišno vreme, a avgust je popunjen zahvaljujući vaučerima i manifestacijama koje tada realizuju.

– Ranijih godina, polovinom juna je pristizao veći broj turista, a ove godine su počeli da stižu krajem juna, kada smo organizovali i tradicionalnu, našu najveću manifestaciju „Belocrkvanski karneval”, poznat i kao „Karneval cveća” – kazao je naš sagovornik. – Tada nam je popunjenost smeštaja bila 100 posto. Vikend posle je bio organizovan i veliki moto skup, kao i turnir u vaterpolu. U julu i avgustu, Turistička organizacija Bele Crkve organizuje manifestaciju „Leto u parku”, koji se realizuju petkom, subotom i nedeljom u Gradskom parku. Tada imamo muzičke događaje, pozorišne predstave, dečje radionice i slično. U julu smo imali „Lepote različitosti”, veliki nastup ansambala i kulturno – umetničkih društava u organizaciji „Češke besede”. Imali smo i trku dronova na Vračevgajskom jezeru, koja se ranijih godina pokazala kao uspešna, a privukla je veliki broj stranaca.

Održano je i svetsko prvenstvo u ribolovu na kanalu DTD, a učestvovalo je 27 reprezentacija. Manifestacija „Krofnijada” organizuje se par godina i privlači pažnju i svake godine ima humanitarni karakter, jer se prikuplja novčana pomoć prvenstveno za lokalnu decu. „Paprikašijada” u Češkom Selu je takođe jedna od posećenijih manifestacija, s obzirom na to da je selo samo po sebi interesantno, ima nekoliko kuća, nema prodavnicu, ali zato ima muzej.

Jezera glavni adut

Po rečima direktora TO Novice Jovanovića, jezera su im najbitnija, jer su prepoznatljivi simbol Bele Crkve. Od sedam jezera, tri su uređena  sadržajima potrebnim gostima i turistima: od tuš kabine, restorana do kafića, ali i drugih sadržaja za igre na pesku i u vodi. To su Glavno gradsko jezero, Vračevgajsko i jezero Šljunkara. Ostale vodene površine pogoduju više za pecanje ili ronjenje. To su veštačka jezera, nastala iskopavanjem šljunka, te se i sada pojavljuju barice, koje pretenduju da vremenom postanu još neka jezera. Uzorci vode iz jezera uzimaju se sa tri uređena jezera na svakih 15 dana tokom sezone i šalju u Zavod za javno zdravlje u Pančevu na analizu. Godinama unazad, rezultati su dobri, jer se sa kvalitetom vode za kupanje nije šaliti.

– Naš „Lakes & Dance Festival” je od samog starta poprimio internacionalni karakter, te smo i ove godine imali goste iz zemlje i regiona, a tokom pet dana održane su brojne radionice za decu i odrasle, plesne večeri, ali i dnevne žurke na jezeru – ističe Jovanović. – Festival je posvećen karipskim plesovima, popularnoj salsi, bačati, kizombi, zouku i sambi. U Jasenovu imamo lepu plažu i kupalište Gat na reci Karaš i u svakog avgusta tamo se realizuje međunarodna vajarska kolonija, koja ugosti umetnike koji obrađuju naplavljeno drvo.

Najviše turista u Belu Crkvu dolazi iz Vršca, Pančeva, Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, a od stranaca je svakako najviše Rumuna.       

I. Bakmaz