Reka Krivaja zagađena celim tokom

Srbobranski ekolozi su prvi reagovali i zaustavili zagađivače, a postupak je u toku i ispust otpada u rečicu je na ovom delu zaustavljen.

Predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški kaže da lokalni zagađivači nisu ni jedini ni presudni, kada je reč o zagađenju Krivaje.

- U petak sam imao sastanak sa srbobranskim ekolozima, koji smatraju da lanac za potpuno rešavanje zagađenja Krivaje, kao i ostalih ekoloških problema, puca kod lokalne samouprave, što nije tačno. Pre svega, nije lokalna samouprava ta koja rešava pitanje zagađenja. Vodotok, odnosno reka Krivaja nije samo u Srbobranu - kaže Paroški. - I nisu samo srbobranski stočari zagađivači. Slažem se da treba da rešimo pitanje naših zagađivača, ali to ne možemo da radimo i u drugim opštinama.

Prema njegovim rečima, najveće zagađenje kad je reč o Krivaji potiče od privrede Bačke Topole, a kad je reč o Velikom bačkom kanalu od privrede Crvenke, Vrbasa i Kule.

- To se dokazalo jesenas, kad je crvenačka šećerana ispustila velike količine zagađene vode, koja je zapravo dovela do ekološke katastrofe i to najviše kod Srbobrana - ističe Paroški. - Srbobran ima više vodotokova, tu je Kanal, Krivaja koja prolazi kroz centar Srbobrana, te Beljanska bara koja je čista i zaštićeni je park prirode. Veliki bački kanal i Krivaja zagađeni su duž celog toga. Tako Krivaja ima zagađivače u Bačkoj Topoli, dok kanal najviše zagađuju u Vrbasu, Crvenki i Kuli, kada je industrija u pitanju.

Paroški smatra da će se problem rešavati tako što će Opština Vrbas  dobiti određena sredstva iz inostranstva da reši pitanje zagađenja Velikog bačkog kanala.

- Da li je Krivaja zagađenija u  Feketiću ili Srbobranu, ne bih znao da odgovorim. Znam samo da s proleća ljudi pecaju ribu na Krivaji, dok se leti brane koje su uzvodno zatvaraju i veoma je slab protok i tu dolazi praktično do zabarenja Krivaje, od Feketića prema Srbobranu, tako nastaje zapravo veliki problem - kaže predsednik Opštine Srbobran. -Mi ćemo naše zagađivače rešiti, odnosno dve farme svinja koje su počele da ispravljaju problem i to je dobar znak.

On kaže da stočne farme ispuštaju otpad u lagune (bazene) koje popuste i tako se otpad dalje izlije u reku.

- Jedna farma je sada sanirala te zemljane lagune i neće više postojati mogućnost da stajnjak probije branu i uđe u Krivaju, a imamo informaciju da druga farma iznosi stajnjak na svoje njive, tako da će problem Krivaje, bar kad je reč o srbobranskim zagađivačima, biti rešen - tvrdi Paroški.

Problem zagađenja Krivaje pogađa opštine Bačka Topola, kao i Mali Iđoš, u kojima meštani primećuju da reka u kojoj su se nekad kupali, danas nema živi svet, tačnije i ribe i žabe su nestale, a oni koji žive nadomak reke, ne mogu da otvare prozore. Podsećamo da su stanovnici opštine Mali Iđoš, uz podršku lokalne samouprave prošle godine pokrenuli i peticiju, da se reka očisti. Kao najveći zagađivač Krivaje navode se tri kompanije u industrijskoj zoni Bačke Topole, koje ne poseduju prečistače i ispuštaju otpad u samu reku. Zakonski rok im nalaže da do 2025. godine ovo isprave.

Pokrajinska vlada je ove godine opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš dodelila i drugu tranšu sredstava za izgradnju prečistača otpadnih voda ukupno vrednih 595,3 miliona dinara u Bačkoj Topoli i 479 miliona dinara u Malom Iđošu, a izgradnja prečistača počela je prošle godine. Opštine imaju obavezu da izgrade i glavne kolektore, što bi trebalo da dovede do smanjenja zagađenja reke. Izgradnja dva prečistača trajaće ove godine.

Kad je reč o velikom prečistaču otpadnih voda koji se nalazi u Vrbasu i za koji je Evropska unija izdvojila 25 miliona evra, a koji još uvek nije pušten u funkciju i predat na upravljanje opštinama Vrbas i Kula, već se rade probna testiranja, Paroški smatra da je pitanje koja je tehnologija primenjena da se sanira kanal, jer je tu najveći problem u mulju, koji je toksičan i sadrži veliku količinu teških metala.

Maša Stakić