"PRVI PUT S OCEM" KAMP NA FRUŠKOJ GORI Oduševljeni učesnici vratiće se u Rim

Pored desetak otvorenih kampova godišnje, ovaj je bio specijalizovan i namenjen samo očevima sa sinovima. Takav, kao i onaj za očeve i kćerke, održava se jednom u toku sezone. Posle 14 godina, koliko ovo udruženje dela, prvi put su se kamperi našli na Fruškoj gori. 

– Nekih mesec dana ranije šetao sam sa prijateljima i decom i naišli smo na Rim, koji nam se odmah svideo – kaže za „Dnevnik“ Mirko Mitrović, osnivač Udruženja „Prvi put s ocem“. – Stupili smo u kontakt sa Sonjom Kokić iz „Šumske zajednice“ i brzo smo se dogovorili. Bili su odlični domaćini, pokosili su livadu i poprskali komarce. 

S obzirom na blizinu Fruške gore gradovima, odziv je bio veliki za prvo kampovanje na panonskoj lepotici. U šatorima je od petka do nedelje spavalo 55 odraslih sa decom. 

– Ljudi se teže odlučuju za dalje lokacije – ističe Mitrović. – Na ovom kampu, koji je na lepom mestu, bilo je dosta Novosađana, ljudi iz Beograda, Zrenjanina, Inđije, Kikinde, Kragujevca i Banjaluke. 

Pored raznih radionica, dečaci su sa očevima u subotu išli u dvočasovnu šetnju „Krletovom memorijalnom stazom“ na kojoj ih je posebno oduševio Dumbovački vodopad, a u nedelju do Brankovca, kako bi uživali u jednom od najlepših vidikovaca i pogledu na Novi Sad. Obe šetnje je vodila Sonja Kokić, koja je bila u ulozi domaćina kamperima. 

– Kada se okupimo na kampu vidimo za šta su ljudi i deca zainteresovani i tako pravimo program aktivnosti – objašnjava Mitrović. – Ovde su imali pun raspored... radionicu origamija, streličarstvo, čitali smo priče uveče, održana je i psihološka radionica za odrasle. Usput se, naravno, uči sve o kampovanju, kako se nameštaju šatori, veštine oko paljenja vatre, šta se sme oko nje, šta ne i sve što ide uz boravak u prirodi. 

Nema ograničenja kada je reč o uzrastu dece i sve je do roditelja, koji na osnovu svoje procene odluče da li žele i mogu da provedu vikend na kampovanju, tako da ima i onih koji dođu sa mališanima i od nepunih godinu dana. Na Fruškoj gori je najmlađi učesnik imao dve godine. 

– Cilj našeg udruženja je da se očevi osveste koliko je sjajna njihova uloga i koliko zadovoljstva donosi u životu – objašnjava Mitrović, inženjer elektrotehnike. – Mi ih edukujemo o tome šta sve mogu da rade, razmenjujemo iskustva i učimo gledajući jedni druge. Priroda je sekundarni cilj, jer smo na početku dosta eksperimentisali na više mesta, radili smo hakatone, radionice robotike, elektronike... i uvideli smo da je priroda najpogodnija za ono što želimo. Tu smo upućeni jedni na druge, neminovno moramo tehniku da ostavimo sa strane i tako tek možemo da učimo i bolje se upoznajemo. 

S obzirom na to da su iz Rima poneli najlepše uspomene, kako sinovi, tako i očevi, organizatori su istakli da će se obavezno vratiti na ovu lokaciju na Fruškoj gori. 

Kristina Bugarski