"ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ" КАМП НА ФРУШКОЈ ГОРИ Одушевљени учесници вратиће се у Рим

Поред десетак отворених кампова годишње, овај је био специјализован и намењен само очевима са синовима. Такав, као и онај за очеве и кћерке, одржава се једном у току сезоне. После 14 година, колико ово удружење дела, први пут су се кампери нашли на Фрушкој гори. 

– Неких месец дана раније шетао сам са пријатељима и децом и наишли смо на Рим, који нам се одмах свидео – каже за „Дневник“ Мирко Митровић, оснивач Удружења „Први пут с оцем“. – Ступили смо у контакт са Соњом Кокић из „Шумске заједнице“ и брзо смо се договорили. Били су одлични домаћини, покосили су ливаду и попрскали комарце. 

С обзиром на близину Фрушке горе градовима, одзив је био велики за прво камповање на панонској лепотици. У шаторима је од петка до недеље спавало 55 одраслих са децом. 

– Људи се теже одлучују за даље локације – истиче Митровић. – На овом кампу, који је на лепом месту, било је доста Новосађана, људи из Београда, Зрењанина, Инђије, Кикинде, Крагујевца и Бањалуке. 

Поред разних радионица, дечаци су са очевима у суботу ишли у двочасовну шетњу „Крлетовом меморијалном стазом“ на којој их је посебно одушевио Думбовачки водопад, а у недељу до Бранковца, како би уживали у једном од најлепших видиковаца и погледу на Нови Сад. Обе шетње је водила Соња Кокић, која је била у улози домаћина камперима. 

– Када се окупимо на кампу видимо за шта су људи и деца заинтересовани и тако правимо програм активности – објашњава Митровић. – Овде су имали пун распоред... радионицу оригамија, стреличарство, читали смо приче увече, одржана је и психолошка радионица за одрасле. Успут се, наравно, учи све о камповању, како се намештају шатори, вештине око паљења ватре, шта се сме око ње, шта не и све што иде уз боравак у природи. 

Нема ограничења када је реч о узрасту деце и све је до родитеља, који на основу своје процене одлуче да ли желе и могу да проведу викенд на камповању, тако да има и оних који дођу са малишанима и од непуних годину дана. На Фрушкој гори је најмлађи учесник имао две године. 

– Циљ нашег удружења је да се очеви освесте колико је сјајна њихова улога и колико задовољства доноси у животу – објашњава Митровић, инжењер електротехнике. – Ми их едукујемо о томе шта све могу да раде, размењујемо искуства и учимо гледајући једни друге. Природа је секундарни циљ, јер смо на почетку доста експериментисали на више места, радили смо хакатоне, радионице роботике, електронике... и увидели смо да је природа најпогоднија за оно што желимо. Ту смо упућени једни на друге, неминовно морамо технику да оставимо са стране и тако тек можемо да учимо и боље се упознајемо. 

С обзиром на то да су из Рима понели најлепше успомене, како синови, тако и очеви, организатори су истакли да ће се обавезно вратити на ову локацију на Фрушкој гори. 

Кристина Бугарски