Prskanje bilja i kad mu vreme nije dovodi do kontaminacije košnica

„Registrovani smo članovi SPOS-a i SPOV-a, saveza registrovanih pčelara Srbije i Vojvodine. Zadovoljni smo poslom, a pčelarima najviše šteti različitost u shvatanju zaštite bilja, a pošto živimo u ravnici, u kojoj se gaje razne kulture, pesticidi su ti koji najviše škode pčelama, pa onda i nama pčelarima“, priča Zdravko Đurić.

„Prskanje je nesrazmerno i onda dolazimo do najvećeg problema, a to je trovanje pčela.“

Podsećamo da je Bačka Topola pre nepunih dve godine doživela najveći pomor pčela kod nas, kada na istočnom delu ove opštine nije bilo nijedne preživele pčele. Polovina košnica je bila kontanimiriana, a trećina potpuno uništena. U tom momentu računalo se da na teritoriji Bačke Topole ima oko 1.500 košnica. Situacija se danas popravila, uz pomoć države, a osoba kriva za veliko trovanje, biće procesuirana pred nadležnim organima, najavio je prilikom posete Bačkoj Topoli ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović.

Iako je situacija bolja, masovno trovanje je svakako unazadilo proizvodnju meda u ovoj bačkotopolskoj opštini. Problema ima još, priča Zdravko, a žali se i na velike troškove selidbe košnica, kao i na needukovanost stanovništva u postupanju prilikom zaštite bilja.

„Zakoni se ne poštuju, ali nema ni određenih zakonskih odredbi koje bi naterale da ljudi rade zaštitu bilja, koja je potrebna, ali pod stručnim nadzorom, jer to i te kako škodi našim pčelama, i kasnije i proizvodnji meda“, kaže Đurić.

On pojašnjava da neplansko tretiranje, pa i tretiranje sredstvima kojima je istekao rok, ali i povećavanje, čak i dupliranje neophodnih pesticida, dovodi do ogromnih šteta.

„Prska se i u toku dana, kada nije vreme prskanju. Treba da sledimo pozitivna iskustva i zakone susednih zemalja. Konkretno, Slovenija ima fantastičan zakon koji zabranjuje da se prska voće i povrće u toku dana, kada pčela leti“, kaže Đurić i dodaje da bi bilo odlično kada bi preuzeli slovenački model, koji su najavljivali i čelnici iz Ministarstva poljoprivrede.

To je nešto što je pozitivno, smatra Đurić, ne treba se vraćati unazad.

„Neophodno je i regulisati isplate subvencija na vreme, koje kasne a iznose 720 dinara po košnici. Takođe, treba mladim ljudima, koji žele da pčelare, dati smernice i organizovati edukaciju. Nije dovoljno samo pitati koliki su prihodi od košnice, jer u pčelarstvu, pravilo je da nema pravila“, ističe Zdravko Đurić.

„Svakom društvu se mora pristupiti kako i jeste, kao prema živom biću i mora mu se posvetiti pažnja. Koliko radiš, toliko i dobiješ. Neko misli ako postavi košnicu u dvorište da će curiti med. Neće. Potrebno je ozbiljno raditi.“

Đurić kaže da je dosta problema koji mnogi neće ni da priznaju i prihvate stanje u svojim pčelinjacima.

„Ima i dosta naših propusta. Ja nisam profesionalni pčelar, već sam u radnom odnosu, i koristim svoje slobodno vreme da nadopunim lična primanja ovim radom. Uključena je cela porodica u posao žena, sin, ćerka, zet i učestvujemo svi u radu“, kaže Zdravko.

Podsećamo, prilikom nedavne posete ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića Bačkoj Topoli, najavljeno je da će se pčelarima među prvim poljoprivrednicima uvesti E-agrar, gde će sve prijave za subvencije, konkurse, moći da obave preko interneta, na novoj platformi. U E-agrar biće uključeni i svi ostali poljoprivredni proizvođači od januara iduće godine, kada će im biti olakšana komunikacija sa državnim institucijama, ali i ubrzane procedure naplate subvencija.

M. Stakić

Projekat „Ostvarivanje javnog interesa u Bačkoj Topoli” realizovala je Produkcija DVP digital, a sufinansiran je iz buyeta opštine. Stavovi izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je dodelila sredstva.