Прскање биља и кад му време није доводи до контаминације кошница

„Регистровани смо чланови СПОС-а и СПОВ-а, савеза регистрованих пчелара Србије и Војводине. Задовољни смо послом, а пчеларима највише штети различитост у схватању заштите биља, а пошто живимо у равници, у којој се гаје разне културе, пестициди су ти који највише шкоде пчелама, па онда и нама пчеларима“, прича Здравко Ђурић.

„Прскање је несразмерно и онда долазимо до највећег проблема, а то је тровање пчела.“

Подсећамо да је Бачка Топола пре непуних две године доживела највећи помор пчела код нас, када на источном делу ове општине није било ниједне преживеле пчеле. Половина кошница је била контанимириана, а трећина потпуно уништена. У том моменту рачунало се да на територији Бачке Тополе има око 1.500 кошница. Ситуација се данас поправила, уз помоћ државе, а особа крива за велико тровање, биће процесуирана пред надлежним органима, најавио је приликом посете Бачкој Тополи министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Бранислав Недимовић.

Иако је ситуација боља, масовно тровање је свакако уназадило производњу меда у овој бачкотополској општини. Проблема има још, прича Здравко, а жали се и на велике трошкове селидбе кошница, као и на неедукованост становништва у поступању приликом заштите биља.

„Закони се не поштују, али нема ни одређених законских одредби које би натерале да људи раде заштиту биља, која је потребна, али под стручним надзором, јер то и те како шкоди нашим пчелама, и касније и производњи меда“, каже Ђурић.

Он појашњава да непланско третирање, па и третирање средствима којима је истекао рок, али и повећавање, чак и дуплирање неопходних пестицида, доводи до огромних штета.

„Прска се и у току дана, када није време прскању. Треба да следимо позитивна искуства и законе суседних земаља. Конкретно, Словенија има фантастичан закон који забрањује да се прска воће и поврће у току дана, када пчела лети“, каже Ђурић и додаје да би било одлично када би преузели словеначки модел, који су најављивали и челници из Министарства пољопривреде.

То је нешто што је позитивно, сматра Ђурић, не треба се враћати уназад.

„Неопходно је и регулисати исплате субвенција на време, које касне а износе 720 динара по кошници. Такође, треба младим људима, који желе да пчеларе, дати смернице и организовати едукацију. Није довољно само питати колики су приходи од кошнице, јер у пчеларству, правило је да нема правила“, истиче Здравко Ђурић.

„Сваком друштву се мора приступити како и јесте, као према живом бићу и мора му се посветити пажња. Колико радиш, толико и добијеш. Неко мисли ако постави кошницу у двориште да ће цурити мед. Неће. Потребно је озбиљно радити.“

Ђурић каже да је доста проблема који многи неће ни да признају и прихвате стање у својим пчелињацима.

„Има и доста наших пропуста. Ја нисам професионални пчелар, већ сам у радном односу, и користим своје слободно време да надопуним лична примања овим радом. Укључена је цела породица у посао жена, син, ћерка, зет и учествујемо сви у раду“, каже Здравко.

Подсећамо, приликом недавне посете министра пољопривреде Бранислава Недимовића Бачкој Тополи, најављено је да ће се пчеларима међу првим пољопривредницима увести Е-аграр, где ће све пријаве за субвенције, конкурсе, моћи да обаве преко интернета, на новој платформи. У Е-аграр биће укључени и сви остали пољопривредни произвођачи од јануара идуће године, када ће им бити олакшана комуникација са државним институцијама, али и убрзане процедуре наплате субвенција.

М. Стакић

Пројекат „Остваривање јавног интереса у Бачкој Тополи” реализовала је Продукција ДВП дигитал, а суфинансиран је из buyеta општине. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе која је доделила средства.