Predstavljanje nove digitalne platforme u somborskoj Regionalnoj privrednoj komori

Legitimitet takvoj tvrdnji dala su i imena učesnika  skupa, koji je, pored prvog čoveka projekta ove digitalne platforme Aleksandra Marotića, uveličao i generalni sekretar Privredne komore Vojvodine Jovan Vujičić, ali i prof. dr Aleksandar Rodić koordinator Saveta za pametnu poljoprivredu Privredne komore Srbije, koji je ujedno i rukovodilac sektora za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“, kao i Miodrag Veseli, koordinator za pametnu poljoprivredu Privredne komore Beograda.

Prema rečima prof.dr Aleksandra Rodića, rešenja kao što je ABS digitalna platforma su pre svega nasušna potreba, pošto se srpska ali i svetska poljoprivreda suočava sa dva ključna izazova. To su, prema Rodićevim rečima, očigledna depopulacija ruralnih sredina kao nosialaca poljoprivrede i to uz trend sve većeg rasta svetske populacije i time sledstvenog rasta tražnje pa samim tim i cene hrane. Sve ovo dovodi do potrebe za racionalizacijom troškova i povećanjem prinosa i samim tim profita u poljoprivredi, pa se i predstavljena digitalna platforma može posmatrati kao korak u tom pravcu.

- Naša digitalna platforma se u suštini bavi procesom optimizacije investicionog ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju sa ocenom finansijske efikasnosti ukupnog investicionog ciklusa – definisao je Aleksandar Marotić, a rešenje ove digitalne platforme prezentuje se i na tržištima istočne Afrike, odnosno Kenije, Tanzanije i Etiopije. 

Kao primer mogućnosti koje pruža ABS digitalna platforma može da posluži pokušaj poljoprivrednika da uz njenu asistenciju kupi novi traktor. Nakon popunjavanja upitnika na platoformu će u zavisnosti od pruženih podataka o veličini poseda, kvalitetu zemljišta, vrsti proizvodnje, zaduženosti, starosti i vrsti već postojeće mehanizacije kao i niza drugih poznatih parametara pristizati rešenja i ponude proizvođača i uvoznika, ali i banaka, osiguravatelja, agro instituta i niza drugih stručnjaka, koje će algoritmi „prosejati“ i ponuditi najoptimalnije, najefikasnije i za seljaka najisplativije rešenje. Naravno, niko ne očekuje da će se poljoprivrednik u svakom slučaju „slepo“ i u potpunosti osloniti na veštačku inteligenciju, pa na osnovu svog iskustva, pa zašto da ne i naklonosti, promeni parametre iz dostavljenog rešenja.

- Ako se unesu promene, algoritmi upozoravaju, „pale alarm“ i ujedno izračunavaju posledice po efikasnost ukupnog investicionog ciklusa. Na primer, ako se radi o investiciji zasnivanja proizvodnje u ratarstvu poljoprivredniku će biti preporučeno određeno seme, određenog proizvođača sa tačno predviđenom setvenom normom. Ako, iz nekih svojih razloga, promeni samo setvenu normu, platforma automatski anticipira efekte tog poteza i upozorava poljoprivrednike na to koje mogu da uslede realne posledice po efikasnost, odnosno isplativost te promene u investiciji odnosno proizvodnji – pojasnio je Aleksandar Marotić, prema čijim je rečima ova platforma namenjena pre svega manjim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Platforma ABS se u odnosu na sada postojeća rešenja ističe time što je lišena  ljudskog, često subjektivnog, faktora u preporuci najboljeg rešenja u investicionom ciklusu ali i proceni efikasnosti nameravane investicije, pošto zaključak daje automatizovan proces, odnosno skup algoritama, naglašava  Marotić.

Pojednostavljeno rečeno, do sada poznati digitalni alati namenjeni poljo-proizvodnji na našem tržištu su bili okrenuti pre svega unapređenju same proizvodnje u tehnološkom smislu, ali „ABS digitalna platforma“, pored toga kao integralnog dela, sadrži i algoritme koji optimizuju investicije, bilo one na dnevnom, godišnjem ili višegodišnjem nivou. Korisnici ove platforme se mogu razvrstati u dva dela, odnosno sa jedne strane su poljoprivredni proizvođači, dok su sa druge spoljni, takozvani autsors saradnici, odnosno proizvođači semena, hemijskih sredstava zaštite, mehanizacije, finansijske institucije, naučni instituti, fondovi, sekretarijati, agencije...

- Dakle, poljoprivrednik popunjavanjem univerzalnog obrasca izrazi svoj investicioni cilj bilo da je u pitanju redovno zasnivanje prouzvodnje, nabavka mehanizacije, izgradnja skladišnog objekta...  na šta autosorseri, u okviru svog redovnog poslovanja, dostavljaju moguće rešenja koje nude zaniteresovanom poljoprivredniku. Algoritmi će, potpuno nepristrasno, ne favorizujući nikog od ponuđača selektovati najefikasnije rešenje za poljoprivrednika i dostaviti mu potpuni izveštaj, koji je dodatno tako formiran da sadrži sve parametre koji su nužni i prilikom konkurisanja za subvencionisanje proizvodnje i za bilo kakva dodatna sredstva kod finansijskih institucija – kaže Marotić, prema čijim rečima optimizacija proizvodnje na ovakav način rešava i prisutan problem da se za svaku fazu investicije tačno zna koliko je ona koštala, te da li je i koliko isplativa, što je do sada bila „nemoguća misija“ u pravoj šumi brojnih troškova koje iziskuje bilo koja investicija.

M. Miljenović