Представљање нове дигиталне платформе у сомборској Регионалној привредној комори

Легитимитет таквој тврдњи дала су и имена учесника  скупа, који је, поред првог човека пројекта ове дигиталне платформе Александра Маротића, увеличао и генерални секретар Привредне коморе Војводине Јован Вујичић, али и проф. др Александар Родић координатор Савета за паметну пољопривреду Привредне коморе Србије, који је уједно и руководилац сектора за роботику Института „Михајло Пупин“, као и Миодраг Весели, координатор за паметну пољопривреду Привредне коморе Београда.

Према речима проф.др Александра Родића, решења као што је АБС дигитална платформа су пре свега насушна потреба, пошто се српска али и светска пољопривреда суочава са два кључна изазова. То су, према Родићевим речима, очигледна депопулација руралних средина као носиалаца пољопривреде и то уз тренд све већег раста светске популације и тиме следственог раста тражње па самим тим и цене хране. Све ово доводи до потребе за рационализацијом трошкова и повећањем приноса и самим тим профита у пољопривреди, па се и представљена дигитална платформа може посматрати као корак у том правцу.

- Наша дигитална платформа се у суштини бави процесом оптимизације инвестиционог улагања у пољопривредну производњу са оценом финансијске ефикасности укупног инвестиционог циклуса – дефинисао је Александар Маротић, а решење ове дигиталне платформе презентује се и на тржиштима источне Африке, односно Кеније, Танзаније и Етиопије. 

Као пример могућности које пружа АБС дигитална платформа може да послужи покушај пољопривредника да уз њену асистенцију купи нови трактор. Након попуњавања упитника на платоформу ће у зависности од пружених података о величини поседа, квалитету земљишта, врсти производње, задужености, старости и врсти већ постојеће механизације као и низа других познатих параметара пристизати решења и понуде произвођача и увозника, али и банака, осигураватеља, агро института и низа других стручњака, које ће алгоритми „просејати“ и понудити најоптималније, најефикасније и за сељака најисплативије решење. Наравно, нико не очекује да ће се пољопривредник у сваком случају „слепо“ и у потпуности ослонити на вештачку интелигенцију, па на основу свог искуства, па зашто да не и наклоности, промени параметре из достављеног решења.

- Ако се унесу промене, алгоритми упозоравају, „пале аларм“ и уједно израчунавају последице по ефикасност укупног инвестиционог циклуса. На пример, ако се ради о инвестицији заснивања производње у ратарству пољопривреднику ће бити препоручено одређено семе, одређеног произвођача са тачно предвиђеном сетвеном нормом. Ако, из неких својих разлога, промени само сетвену норму, платформа аутоматски антиципира ефекте тог потеза и упозорава пољопривреднике на то које могу да уследе реалне последице по ефикасност, односно исплативост те промене у инвестицији односно производњи – појаснио је Александар Маротић, према чијим је речима ова платформа намењена пре свега мањим и средњим пољопривредним газдинствима.

Платформа АБС се у односу на сада постојећа решења истиче тиме што је лишена  људског, често субјективног, фактора у препоруци најбољег решења у инвестиционом циклусу али и процени ефикасности намераване инвестиције, пошто закључак даје аутоматизован процес, односно скуп алгоритама, наглашава  Маротић.

Поједностављено речено, до сада познати дигитални алати намењени пољо-производњи на нашем тржишту су били окренути пре свега унапређењу саме производње у технолошком смислу, али „АБС дигитална платформа“, поред тога као интегралног дела, садржи и алгоритме који оптимизују инвестиције, било оне на дневном, годишњем или вишегодишњем нивоу. Корисници ове платформе се могу разврстати у два дела, односно са једне стране су пољопривредни произвођачи, док су са друге спољни, такозвани аутсорс сарадници, односно произвођачи семена, хемијских средстава заштите, механизације, финансијске институције, научни институти, фондови, секретаријати, агенције...

- Дакле, пољопривредник попуњавањем универзалног обрасца изрази свој инвестициони циљ било да је у питању редовно заснивање проузводње, набавка механизације, изградња складишног објекта...  на шта аутосорсери, у оквиру свог редовног пословања, достављају могуће решења које нуде занитересованом пољопривреднику. Алгоритми ће, потпуно непристрасно, не фаворизујући никог од понуђача селектовати најефикасније решење за пољопривредника и доставити му потпуни извештај, који је додатно тако формиран да садржи све параметре који су нужни и приликом конкурисања за субвенционисање производње и за било каква додатна средства код финансијских институција – каже Маротић, према чијим речима оптимизација производње на овакав начин решава и присутан проблем да се за сваку фазу инвестиције тачно зна колико је она коштала, те да ли је и колико исплатива, што је до сада била „немогућа мисија“ у правој шуми бројних трошкова које изискује било која инвестиција.

М. Миљеновић