Predstavljamo plan razvoja APV do 2030. godine: Vojvodina po meri građana

Kako je navedeno u Planu razvoja Vojvodine do 2030. godine, a u okviru razvojnog pravca „Interkulturalna Vojvodina po meri građana” demografske procene pokazuju da je između 2011 i 2021. godine broj stanovnika u Vojvodini smanjen za 5,5 odsto, odnosno za 106.963 stanovnika, dok je zbog sve veće stope mortaliteta negativan prirodni priraštaj je udvostručen (sa -5,5 promila porastao je na -10,1 promila). 

Kada je reč o socijalnoj zaštiti broj korisnika u poslednjoj deceniji beležio je neprekidan porast, dok su prosečni rashodi za socijalnu pomoć nedovoljni i iznose oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Pokrivenost mrežom centara za socijalni rad je zadovoljavajuća, ali su ukupni smeštajni kapaciteti  u ustanovama socijalne zaštite nedovoljni i stanje objekata i opreme je nezadovoljavajuće.

U oblasti zdravstva uočen je pozitivan pomak: osnovana je Kovid bolnica u Novom Sadu, što je značajno povećana broj bolničkih kreveta i u toku je druga faza izgradnje i opremanja objekta Kamenica 3. Međutim, podacima o broju doktora po glavi stanovnika ne ohrabruju. U 2021. godini područje Vojvodine bilo je ispod republičkog proseka (295 doktora na 100.000 stanovnika u Republici, naspram 252 lekara u AP Vojvodini). Velike su i unutarregionalne razlike, a iznad republičkog proseka je jedino Južnobačka oblast (310 lekara na 100.000 stanovnika). 

U razvojnom pravcu obrađene su i teme dostupnosti sportskih sadržanja i njihov značaj za zdravlje stanovništva, potreba za celoživotnim usavršavanjemi učenjem i unapređenje nauke, istraživanja i razvoja, u čemu Srbija i AP Vojvodina značajno zaostaju za prosekom Evropske unije. Analizirano je i na koji način se kultura može približiti što većem broju građana i unaprediti.  

U oblasti društvenog razvoja identifikovana su četiri cilja koja bi trebala biti ostvarena realizacijom 14 mera. 

 Prvi cilj podrazumeva delotvorne, efikasne i pristupačne zdravstvene i socijalne usluge koje omogućavaju kvalitetniji život, poboljšanje javnog zdravlja. To bi, između ostaslog, bilo postignuto regulisanjem radnog statusa roditelja i odsustva sa posla, u skladu sa postojećim institucionalnim okvirom. Uspešna populaciona politika treba da sadrži i mere organa lokalne samouprave, a istovremeno je potrebno je zaustaviti migraciju, unaprediti reproduktivno zdravlje.

Druga i treća mera podrazumevaju dostupnost socijalne i zdravstvene zaštite i to kroz razvijanje novih usluga podrške u zajednici za potrebe osetljivih grupa i kroz planirano unapređenje uslova u zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač AP Vojvodina. Planirana su kapitalna ulaganja u izgradnju. Posebno se ističe završetak gradnje Kamenice 3, te održavanje i opremanje ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite čiji je osnivač AP Vojvodina. To se odnosi pre svega na nabavku i obnavljanje medicinske opreme, posebno opreme visoke tehnološke vrednosti, unapređenje prostornih uslova i opremljenosti Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinike za stomatologiju Vojvodine i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine. 

Poslednja mera treba da obezbedi uslove za povećanje dostupnosti sporta i rekreacije. Predložena mera podrazumeva najširi koncept uređenja i unapređenja sporta, kao i poboljšanje sportske infrastrukture i opremljenosti u svim vaspitno – obrazovnim institucijama. 

Drugi cilj je pristupačno i funkcionalno obrazovanje, kao i celoživotno učenje usklađeno sa potrebama tržišta rada.

Kada je reč o prednostima izdvojeno je postojanje programa razvoja populacione politike, dobra pokrivenost mrežom centara za socijalni rad, visokokvalifikovan medicinski kadar, trend unapređenja infrastrukture za razvoj sporta, razvijena mreža ustanova kulture i međunarodna saradnja. Neke od šansi koje bi trebalo iskoristiti su pristup fondova EU, uvođenje novih mera populacione politike, povećanje izdvajanja iz javnih izvora za finansiranje naučnih istraživanja...

Nedostaci su nejednakosti u dostupnosti zdravstvenih usluge, nedovoljni kapaciteti i loše stanje objekata i opreme u institucijama socijalne zaštite, neusklađenost obrazovnih profila i ponude sa potrebama tržišta rada, dok su pretnje migracije, porast siromaštva, centralizovanost kulturnih sadržaja.

U planu je unapređenje zapošljivosti mladih i stvaranje podsticajnog okruženja za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnosti. Među merama su navedene formiranje i osnaživanje inkluzivnih i funkcionalnih saveta i kancelarija i klubova za mlade.  

Treći cilj odnosi se na visok kvalitet i efikasnost visokog obrazovanja i naučnoistraživačke delatnosti prilagođeni stvaranju potencijala za ubrzan razvoj i tehnološki napredak. Jedna od mera predviđa i finansijsku podršku za usavršavanje nastavnog osoblja i za objavljivanje naučnih rezultata u visoko kategorisanim naučnim časopisima sa otvorenim pristupom. Potom je potrebno obezbediti kompatibilnosti studijskih programa sa potrebama privrede i istovremeno negovati naučnu izvrsnost, osmisliti posebne mere za privlačenje mladih iz društveno osetljivih grupa za pohađanje viših nivoa studija. 

Treća mera bi trebala da unapredi razvoj naučnoistraživačke infrastrukture, uslova za rad i materijalnog položaja istraživača u visokoobrazovnim i naučnoistraživačkim institucijama. 

Četvrta se odnosi na iskorišćavanje dobrih odnosa s partnerima iz regiona i Evrope, jer jer to sjajna prilika za naučnoistraživačke institucije, ali i inovativne kompanije iz Vojvodine da prošire spektar institucija sa kojima sarađuju, ali i da plasiraju svoja inovativna rešenja, što može doneti dodatni novac. 

Poslednji cilj bavi se unapređenjem uticaja kulture, nasleđa i stvaralaštva na kreiranje društvenih vrednosti i kohezije. U planu je i podsticanje i razvoj biblioteka, muzeja, galerija i drugih institucija, ali je potrebno raditi i na digitalizaciji kulture i kulturnog nasleđa.

Silvia Kovač