Представљамо план развоја АПВ до 2030. године: Војводина по мери грађана

Како је наведено у Плану развоја Војводине до 2030. године, а у оквиру развојног правца „Интеркултурална Војводина по мери грађана” демографске процене показују да је између 2011 и 2021. године број становника у Војводини смањен за 5,5 одсто, односно за 106.963 становника, док је због све веће стопе морталитета негативан природни прираштај је удвостручен (са -5,5 промила порастао је на -10,1 промила). 

Када је реч о социјалној заштити број корисника у последњој деценији бележио је непрекидан пораст, док су просечни расходи за социјалну помоћ недовољни и износе око три одсто бруто домаћег производа (БДП). Покривеност мрежом центара за социјални рад је задовољавајућа, али су укупни смештајни капацитети  у установама социјалне заштите недовољни и стање објеката и опреме је незадовољавајуће.

У области здравства уочен је позитиван помак: основана је Ковид болница у Новом Саду, што је значајно повећана број болничких кревета и у току је друга фаза изградње и опремања објекта Каменица 3. Међутим, подацима о броју доктора по глави становника не охрабрују. У 2021. години подручје Војводине било је испод републичког просека (295 доктора на 100.000 становника у Републици, наспрам 252 лекара у АП Војводини). Велике су и unutarregionalne разлике, а изнад републичког просека је једино Јужнобачка област (310 лекара на 100.000 становника). 

У развојном правцу обрађене су и теме доступности спортских садржања и њихов значај за здравље становништва, потреба за целоживотним усавршавањеми учењем и унапређење науке, истраживања и развоја, у чему Србија и АП Војводина значајно заостају за просеком Европске уније. Анализирано је и на који начин се култура може приближити што већем броју грађана и унапредити.  

У области друштвеног развоја идентификована су четири циља која би требала бити остварена реализацијом 14 мера. 

 Први циљ подразумева делотворне, ефикасне и приступачне здравствене и социјалне услуге које омогућавају квалитетнији живот, побољшање јавног здравља. То би, између остаслог, било постигнуто регулисањем радног статуса родитеља и одсуства са посла, у складу са постојећим институционалним оквиром. Успешна популациона политика треба да садржи и мере органа локалне самоуправе, а истовремено је потребно је зауставити миграцију, унапредити репродуктивно здравље.

Друга и трећа мера подразумевају доступност социјалне и здравствене заштите и то кроз развијање нових услуга подршке у заједници за потребе осетљивих група и кроз планирано унапређење услова у здравственим установама чији је оснивач АП Војводина. Планирана су капитална улагања у изградњу. Посебно се истиче завршетак градње Каменице 3, те одржавање и опремање установа свих нивоа здравствене заштите чији је оснивач АП Војводина. То се односи пре свега на набавку и обнављање медицинске опреме, посебно опреме високе технолошке вредности, унапређење просторних услова и опремљености Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Клинике за стоматологију Војводине и Завода за трансфузију крви Војводине. 

Последња мера треба да обезбеди услове за повећање доступности спорта и рекреације. Предложена мера подразумева најшири концепт уређења и унапређења спорта, као и побољшање спортске инфраструктуре и опремљености у свим васпитно – образовним институцијама. 

Други циљ је приступачно и функционално образовање, као и целоживотно учење усклађено са потребама тржишта рада.

Када је реч о предностима издвојено је постојање програма развоја популационе политике, добра покривеност мрежом центара за социјални рад, висококвалификован медицински кадар, тренд унапређења инфраструктуре за развој спорта, развијена мрежа установа културе и међународна сарадња. Неке од шанси које би требало искористити су приступ фондова ЕУ, увођење нових мера популационе политике, повећање издвајања из јавних извора за финансирање научних истраживања...

Недостаци су неједнакости у доступности здравствених услуге, недовољни капацитети и лоше стање објеката и опреме у институцијама социјалне заштите, неусклађеност образовних профила и понуде са потребама тржишта рада, док су претње миграције, пораст сиромаштва, централизованост културних садржаја.

У плану је унапређење запошљивости младих и стварање подстицајног окружења за стицање квалификација и развој компетенција и иновативности. Међу мерама су наведене формирање и оснаживање инклузивних и функционалних савета и канцеларија и клубова за младе.  

Трећи циљ односи се на висок квалитет и ефикасност високог образовања и научноистраживачке делатности прилагођени стварању потенцијала за убрзан развој и технолошки напредак. Једна од мера предвиђа и финансијску подршку за усавршавање наставног особља и за објављивање научних резултата у високо категорисаним научним часописима са отвореним приступом. Потом је потребно обезбедити компатибилности студијских програма са потребама привреде и истовремено неговати научну изврсност, осмислити посебне мере за привлачење младих из друштвено осетљивих група за похађање виших нивоа студија. 

Трећа мера би требала да унапреди развој научноистраживачке инфраструктуре, услова за рад и материјалног положаја истраживача у високообразовним и научноистраживачким институцијама. 

Четврта се односи на искоришћавање добрих односа с партнерима из региона и Европе, јер јер то сјајна прилика за научноистраживачке институције, али и иновативне компаније из Војводине да прошире спектар институција са којима сарађују, али и да пласирају своја иновативна решења, што може донети додатни новац. 

Последњи циљ бави се унапређењем утицаја културе, наслеђа и стваралаштва на креирање друштвених вредности и кохезије. У плану је и подстицање и развој библиотека, музеја, галерија и других институција, али је потребно радити и на дигитализацији културе и културног наслеђа.

Силвиа Ковач