Prečistač otpadnih voda čeka dozvolu za probni rad

Kako je 70-ih i 80-ih godina industrija u Vrbasu napredovala, ali zanemarivala zaštitu životne sredine, i otpadne materije ispuštala nemarno u Veliki bački kanal, on se danas smatra crnom tačkom Evrope, najzagađenijim vodotokom.

Upravo zato Evropska delegacija uložila je novac, a naša država omogućila izgradnju pristupnih puteva, dovoda gasa do crpne stanice, koja se sastoji od nekoliko bazena u kojima se voda odvaja od peska, mulja, otpadnih materija i prečišćena vraća u kanal. Međutim, prečistač još uvek nije u funkciji i očekuje se da će do kraja godine biti predat lokalnoj samoupravi Vrbasa i Kule na upravljanje, kroz zajedničku saradnju dve opštine.

Vršilac dužnosti i čovek zadužen za prečistač koji su osnovali Kula i Vrbas Ranko Mitrović nam pojašnjava da glavni vod ide od Crvenke, preko Kule, Vrbasa i dovodi sanitarne, industrijske ili bilo kakve upotrebljene vode do postrojenja u kom se vode prerađuju i čiste upuštaju u kanal.

Na početku postrojenja radi se predtretman voda iz Vrbasa i Kule i idu na krupnu rešetku, zatim fine rešetke za sitniji otpad i voda otiče u bazene u kojima se odvaja pesak i masnoće, takozvani peskolov i maskolov, nakon kojih se otpad smešta u kontejnere koji se odvoze na deponiju. Sledi biološki tretman koji se odvija u posebnim bazenima, a digestor razdvaja liniju mulja i u narednom postrojenju u nizu proizvodiće se biogas.

- Sekundarni mulj se odvaja u ugušćivač i iz njega nastavlja u digestor, u kom se dalje pravi biogas, dok se primarni mulj odvaja u drugi ugušćivač, a nakon digestora odvija se dehidracija mulja i on se odlaže u kontejnere i nosi na deponiju - kaže Ranko Mitrović i dodaje da postrojenje sadrži i skladište gasa od kog će se proizvoditi i električna energija, dok se sada proizvodi samo toplotna.

Cilj funkcionisanja prečistača je svakako poboljšanje zdravstvenih i sanitarnih uslova života stanovnika u naseljima opština Vrbasa i Kule. S druge strane, Evropa je uložila novac u prečistač kako bi zaštitila sam dunavski sliv i reku Dunav, a početkom rada ovog postrojenja trebali bi da se eliminišu industrijski zagađivači i sanitarne vode koje idu iz Crvenke, Kule i Vrbasa u Veliki bački kanal. Kad se sve to eliminiše, stvoriće se uslovi da kanal opet bude čist. Na kraju, sve to vodi do ostvarenja jednog velikog projekta zaštite životne sredine koja je kod nas, nažalost, urnisana.

Postrojenje sadrži i laboratoriju u kojoj se radi analiza mulja i vode, ali i veliku kontrolnu talbu, pošto je celo postrojenje automatizovano i za kojim radnici vode računa o parametrima, kao i da se ceo proces odvija u savršenom redu.

Čeka se linija mulja

Prečistač otpadnih voda prerađuje 30.000 kubika dnevno. Postrojenje je i fizički ograđeno, objašnjava Ranko, ostalo je još da se uradi proba linije mulja i da se prečistač stavi u funkciju kao celina. Linija vode funkcioniše već godinu dana.

- Potrebno je još da komisija za tehnički prijem da dozvolu za probni rad, a zatim i upotrebnu dozvolu. Kada je reč o biološkom tretmanu koristi se i slobodni pad, sve je napravljeno da funkcioniše besprekorno, iako nije reč o jednostavnim procesima - kaže Mitrović.

Nakon postrojenja ekipa „Dnevnika” obišla je i mesto na kom je Veliki bački kanal najviše zagađen, a to je kod fabrike „Vital“, gde je kanal toliko uzak da ne može ni čamac da prođe.

- Od brane prema Srbobranu u dužini od oko šest kilometara je kanal u zagađenom stanju i na tom delu je neophodno da se kanal revitalizuje- kaže Ranko Mitrović. -Industrije će morati da izgrade svoje prečistače u kojima će raditi prethodni tretman i vodu određenog kvaliteta upućivati u kanal.

Maša Stakić