Pokrenuta ljubavna čarolija tiskog cveta

Ljubitelji prirode i znatiželjnici već nedelju dana su iščekivali početak cvetanja reke, koje se ranijih godina dešavalo u različito vreme između 6. i 26.juna, u zavisnosti od vremenskih i hidroloških uslova na Tisi.

Intenzivno se rojeći mali insekti priređuju pravu čaroliju, parenjem na površini vode. U posmatranju ovog fenomena moći će narednih dana da uživaju meštani i turisti.

- Za početak cvetanja potrebno je da se sklopi čitav mozaik prirodnih uslova na reci, a to je nepredvidljivo zbog vremenskih prilika i hidroloških uslova. Uslovi nisu svake godine isti, pa se tome prilagođava i tiski cvet, držeći nas uvek u neizvesnosti - kaže biolog Jožef Gergelj iz Sente, dobar poznavalac prilika na reci koji svojim objektivom već više decenija fotografiše prirodni fenomen cvetanja Tise.

Prošlog vikenda mnogo posetilaca iz Kanjiže i okoline, ali i turista iz udaljenijih mesta pohrlilo je na obalu Tise kod Kanjiže, međutim,  prethodnih dana su se na površini reke pojavljivale samo usamljene jedinke Tiskog cveta. Oni su u iščekivanju cvetanja uživali u vožnji katamaranom „Tisin tango”, čamcima pecaroša, izviđačkim kanuima ili posmatrajući sa obale. Pecaroši iz čamaca okušavaju sreću, a kako smo saznali jednom se posrećilo pa je u utorak upecao soma od 20 kilograma.

- Čekali smo ovog puta malo duži period, jer smo navikli da cvetanje brže krene. Zbog loših vremenskih prilika već nedelju dana viđali smo samo po nekoliko Tiskih cvetova, ovde uzvodno od Kanjiže, ali najzad smo dočekali da je Tisa dosta lepo cvetala, a ono pravo intenzivno cvetanje nadamo se da će biti ovih dana i predstojećeg vikenda - utisak je pacaroša Dušana Rakića iz Kanjiže.

Tiski cvet očarava ljude sa obale lepotom oblika i boja, kao i ritualom ljubavne igre. Nekada dok je Panonska princeza bila mnogo čistija, rojenja tiskog cevta i doživljaj cvetanja reke bio je daleko impresivniji. Najstariji žitelji Potisja, koji se sećaju tog vremena, pričaju da se od mnoštva insekata nije moglo videti s jedne na drugu obalu.

Jedinke ovog prastarog insekta su najkrupnije iz porodice „vodenih cvetova”, a njihov ritual ljubavne igre na površini reke traje oko dva sata u kasnim popodnevnim satima do zalaska sunca. Do pre više desetina godina ova vrsta insekta bila je rasprostranjena po većim evropskim rekama, a sada je u Evropi reka Tisa jedino utočište ove vrste, koja se na donjem toku na više lokaliteta u Vojvodini još uvek masovno roji obično sredinom juna.

Tada se na deonicama reke sa glinovitim koritom pojavljuju larve na površini vode iz kojih za samo nekoliko sekundi, izađu nežni, lepršavi, šareni, krilati insekti koji nakon kratkog sušenja izleću na priobalje, na biljke, čamce pa čak i na ljude, i tu otpočinje njihovo mukotrpno presvlačenje. To su nedozreli mužjaci koji tek nakon svlačenja kožice postaju sposobni za parenje i oplodnju ženki.

Nešto kasnije se pojavljuju larve ženki, iz kojih izlaze polno zrele krilate jedinke, a nakon toga počinje masovni „svadbeni let” uz parenje insekata iznad površine reke, posle kojeg mužjaci brzo umiru. Ženke još lete izvesno vreme, a zatim se spuštaju na površinu vode i odlažu šest do sedam hiljada sitnih jajašaca, koja brzo tonu na dno reke. Posle polaganja jajašaca ženke umiru, jer su krilatim imago-oblicima organi za varenje zakržljali, te ne mogu da se hrane, a energija iz larvenog doba se brzo istroši prilikom rojenja. Iz oplođenih jajašaca za dve do tri nedelje izlegu se larve, koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i tu odrastaju. Za to vreme moraju se presvući oko 20 puta, a hranu i kiseonik im donosi voda. Pre nego što lepršavi insekti krenu na masovno rojenje na površini reke, u glinovitoj obali larve sazrevaju tri godine.

Tekst i foto: M. Mitrović