Cvetanje Tise dobar ekološki signal za žitelje Potisja
Reka Tisa je u punom cvatu, mada rojenje tiskog cveta nije baš istog intenziteta svakog dana. Insekti tiskog cveta, latinskog naziva Palingenia longicuada, prastara je vrsta iz porodice vodenih cvetova, kratkog životnog veka odraslih jedinki od svega nekoliko sati, ali za reku Tisu i njen opstanak je od neprocenjivog značaja, kao svojevrsni pokazatelj biodiverziteta, dugovečnosti i vitalnosti.
Preci ove vrste insekata baršunastih krila i lepote nastali su pre 200 miliona godina, kada su vodeni insekti počeli osvajati kopno i udisati slobodan vazduh. Biologa Janoša Guelmina iz Sente, a i generacije žitelja Potisja posebno zaokuplja prirodni fenomen cvetanja Tise. Nekada su vodeni cvetovi, poput ovog našeg tiskog cveta, bili rasprostranjeni na većim vodotocima Evrope, ali Tisa je na Starom kontinentu ostala jedino utočište čudesnog cveta, dok na tlu Azije jedino cveta kineska Žuta reka (Huang ho).
Reka Tisa, koju su od milja prozvali i Panonskom princezom, protiče kroz pet država tokom dugim 965 kilometara, od kojih 164 kroz Srbiju od granice kod Martonoša do ušća u Dunav. Iako je Tisina posestrima po cvetanju kineska Žuta reka sa tokom dužim gotovo pet i po puta, Panonska princeza uprkos svim izazovima savremene civilizacije i zagađivačima dobro se drži.
„U prirodi kad vidimo veći broj vrsta živog sveta, znači da je priroda bogatija, odnosno da je i zdravija“, naglašava biolog Jožef Gergelj iz Sente, dobar poznavalac Tise.
„Vodeni eko sistem Tise ima više pokazatelja zdravosti, čistoće i bogatstva, zato što živi svet u Tisi sad već zavisi direktno od delatnostui ljudi koji žive uz reku, jer već decenijama pa i stolećima Tisa se koristi za rečni saobraćaj za prevoz roba, za turizam, lov i ribolov, a i voda iz reke se crpi i za potrebe industrije i poljoprivrede. Iz industrije se u Tisu upušta i velika količina otpadnih voda. Nije slučajno da su mnoga naselja i gradovi nastali na Tisi i njenim pritokama, jer im je reka izvor hrane i utočište za život, ali vremenom je postajala sve opterećenija industrijskim i komunalnim otpadnim vodama.“
Gergelj ukazuje da je u novije vreme industrija najviše zavisna od vodotokova, a kako smo sve više zagađivali reke, smanjio se broj vrsta životinjskog i biljnog sveta, jer su zagađenje uticali na divezitet i njihovu brojnost.
„Tisa kod Kanjiže pokazuje da je ipak živa reka i to iz više aspekata. Zato što prirodni uslovi i uz umešanost ljudi u tok Tise, ovde su nastali su takvi uslovi uzvodno prema Martonošu, koji odgovaraju tiskom cvetu koji ima specijalne ekološke specifičnosti jer traži relativno čistu vodu i da korito reke ne bude zamuljeno. Tiski cvet traži glinovito korito reke da ima uslove za trogodišnji razvoj larvi, koje se 17 do 19 puta presvlače. Pre nego što kao zrele jedinke izađu na površinu, skidaju larveno odelo i izleće lepršavi insekt koji više ni ne liči na larvu koja je do tada bitisala pod vodom u glinovitom koritu bez svetla, pa izlaze na svetlo u smiraj dana na sunce i dočaraju nam cvetanje Tise svojim parenjem i svadbenim letom. Kada je Tisa nekada bila neukroćena reka, nisu joj tok usporile brane, uslovi su bili potpuno drugačiji nego nakon izgradnje brana kod nas kod Novog Bečeja i još dve u gornjem toku u Mađarskoj, jer se usporavanjem toka taložila velika količina mulja pa nema više uslova kakve traži tiski cvet“, objašnjava Gergelj.
Stanište tiskog cveta uzvodno od Kanjiže je na našoj deonici Tise nešto posebeno, a prema uveravanju Jožefa Gergelja, sličnih deonica ima još smao nekoliko u Mađarskoj, pa bi to trebalo ceniti i sačuvati. Pecaroši još uvek insekte tiskog cveta masovno skupljaju za mamce za pecanje, iako je tiski cvet zaštićena vrsta insekta.
„Naš zadatak je da sačuvamo tiski cvet i reku Tisu za buduća pokoljenja. Bilo je perioda u bliskoj prošlosti, nakon velike poplave 1970. i posle izgradnje brane kod Novog Bečeja, kada su ljudi koji žive uz Tisu mislili da više neće biti cvetanja Tise. Nije ga ni bilo, ili jedva se dešavalo, jer tada se muljem ugušila populacija tiskog cveta, a kada su se uslovi stabilizovali kakvi su danas, pa se na nekim deonicama vratio tiski cvet. Ali, svi se sećamo svedočenja najstarijih žitelja Potisja kada se u vreme cvetanja od insekata nije mogla videti druga obala. Tada se voda iz Tise pila i od njje kuvala nedeljna supa i riblja čorba, a danas je to nezamislivo. Prisustvo tiskog cveta se prilagodio i opstao tamo gde ima uslova i bez obzira što populacija nije kao nekada, svojevrsni je dokaz zdrave životne sredine“, predočava Gergelj.
M. Mitrović
