Po domaćim receptima zamirisalo celo Potisje

U Adorjan je stiglo čak 107 takmičarskih ekipa iz mnogih vojvođanskih mesta, ali i gosti iz Mađarske, Slovačke, Rumunije, Bosne i Hercegovine, koje su se  nadmetale ko će napraviti najukusnije ove disnotorske specijalitete, koje je ocenjivao međunarodni žiri u kome su bili majstori kulinarstva.

Svako je mogao da se okrepi i proba hurke i kobasice, besplatno ili o svom trošku. Manifestacija nam mnogo znači jer se o Adorjanu se zbog Festivala hurki i kobasica priča malte ne u pola Evrope, odakle nam dolaze takmičari i posetioci, ističe prvi čovek Adorjana Čaba Boršoš.

Nagradni fond za tri prvoplasirane ekipe koje naprave najukusnije hurke i kobasice iznosi bezmalo 8.000 evra, tako da se vredelo potruditi.

Među uglednim gostima u Adorjanu je bio i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, koji kaže da mu se čini da je iz godine u godinu ova manifestacija sve bolja i lepša, ali i sve masovnija.

Upoređujući sa prethodnim godinama, kada sam takođe dolazio ovde, vidim da se ona razvija i da je atmosfera uvek standardno dobra, rekao je za naš list Pastor.

Drago mi je, dodao je, da ima sve više takmičarksih ekipa i da je kao prateći sadržaj ima veliki broj izlagača poljoprivredne mehanizaicje, zanatske i druge robe i rukotvorina.

Mislim da je ovo jedan dobar primer za to, kako jedno ovako malo mesto može da napravi manifestaicju koja ima pozitivan uticaj na građane, ne samo ovog mesta i opštine Kanjiža nego mnogo šireg regiona, rekao je Ištvan Pastor.

Pošto u kanjiškoj opštini ima 13 naselja, predsednik ove opštine Robert Fejstamer napominje da su se potrudili da u svakom selu u toku godine imaju bar jednu veliku manifestaciju, kao što je ova u Adorjanu.

Pošto smo razuđeni sa velikim brojem naselja, jako je bitno da ljudi nađu mogućnosti da se na raznim priredbama osveže od svakodnevnih obaveza, a s druge strane da imamo takvu ponudu koja će doprineti unapređenju i razvoju turizma, jer nam je to jedan od razvojnih prioriteta, naglašava Fejstamer.

Lajoš Talpai iz Žombolja (Rumunija) kaže da su u spravljanju kobasica izbacili sve veštačke aditive i da se drže starog recepta koji se praktikuje u Banatu, bez obzira da li ih prave u Srbiji, Mađarskoj ili Rumuniji.

Mnoge ekipe, pa i Somborac Ivan Terek, član Asocijacije viteškog reda majstora kulinarstva vojvođanskog okruglog stola Srbije sa sedištem u Bačkoj Topoli, predstavio je pravu “ikebanu” suhomesnatih proizvoda, pre svega kobasica i kulena, a trpezu ukrasio šunkom starom deceniju i po.

Mi Bačvani, Somborci, držimo se svog recepta, koji je malo drugačiji nego u ovom delu koji gravitira Banatu i Mađarskoj. Za žiri smo se potrudili da napravimo po njihovom ukusu, pa smo dodavali drugih začina, ali kod nas u Somboru od začina u kobasice idu idu samo paprika, biber, so i beli luk, naravno, i dobro meso, veli Terek.

Ugostitelj Miloš Petromarkov iz Bačke Topole smatra da ovakve manifestacije za sve ugostitelje i gurmane jako puno znače, zato što se susreću sa mnogo ljudi i prijatelja, takođe i potencijalnim gostima.

Ljudi treba da se uvere da smo još uvek aktivni i nešto vredimo u ovom poslu. Lane sam pobedio sa najukusnijom hurkom, mada mi je kobasica zapravo bila moj favorit. Hurku je teže napraviti da bude ona prava, nego kobasicu, jer treba potrefiti da svi začini budu umereno zastupljeni, uverava Petromarkov.

Naša ekipa se zove “Drugari”, kaže Mića Preda, kapiten ekipe iz Adorjana.

Mi smo, dodaje, Rumuni, a za hurke i kobasice imamo svoj recept. Ništa ne merimo, nego sve stavljamo otprilike, sve probamo i određujemo po ukusu.

Pobeđivali smo na drugom festivalu sa hurkama i kobasicama, bilo je još priznanja na dva naredna festivala, ali od onda ne. Nama učešće na festivalu puno znači, da se družimo i veselimo i da pokažemo šta znamo, kaže Preda.

Udruženje građana “Negovaoci mužljanskih običaja” iz Mužlje došlo je sa tri ekipe, a glavni Kuvar Laslo Roža naglašava da se zna da dobre kobasice mogu da se naprave samo od dobrog mesa, što je najbitnije

Neko vole ljute, neko slanije, neki blaže začinjene, mi ih pravimo po starom običaju, kako su ih pravili naši preci. Meso je najbolje od plećke i doda se 30 posto masnoće, jer od čistog mesa kobasice bi bile jako krute, ali kada se sve što treba samelje “osmicom”, doda se beli luk, biber, so i crvena mlevena paprika. Smeša ne sme jako da se izmeša, nego kada se kobasica odseče da se vidi mozaik od čega je napravljena, predočava Roža, a Zoltan Budai iz druge mužljanske ekipe dodaje da su prošle godine imali sreću da su osvojili drugo mesto sa hurkom, a nadaju se da i ovog puta budu među najboljima.

Milorad Mitrović