PANČEVO OBELEŽILO SVOJU SLAVU VELIKA GOSPOJINA Liturgija, litija, pa rezanje slavskog kolača

U 9 i 30 sati u Hramu Uspenja presvete Bogorodice, odnosno Uspenskoj crkvi ili „crkvi s dva tornja”, čija je slava takođe 28. avgusta, uz prisustvo mnoštva pravoslavnih vernika, visoko sveštenstvo je održalo svetu liturgiju.

Nakon nje i posle pričešća, usledila je litija centralnim ulicama Pančeva do zgrade Gradske uprave. Dugačka kolona vernika i građana, u kojoj je bio i domaćin, kum slave – predsednik Skupštine grada Tigran Kiš, predvođena sveštenstvom, pripadnicima vojske i policije, kao i dece obučene u narodne nošnje, stigla je do platoa na Trgu kralja Petra I u podne.

Ispred zgrade Gradske uprave molitvu su održali sveštenici SPC-a, uz horsku pratnju Prvog srpskog crkvenog pevačkog društva. Obavljen je i čin rezanja slavskog kolača.

Otac Radoslav Radmanović je potom besedio:

– Dragi naš domaćine, predstavnici gradske vlasti, braćo i sestre, predstavnici srpske vojske i policije i svih institucija ovoga grada – danas je zaista veliki praznik u Pančevu, kao i u čitavom našem narodu. Danas proslavljamo Presvetu Bogorodicu, zaštitnicu našega grada, u kojem je naš najlepši hram posvećen upravo njoj. Okupili smo se ovde da je proslavimo, pre svega, na liturgiji, u zajednici s vaskrslim Gospodom, a onda u zajedničkoj litiji. Pokazali smo jedinstvo, da smo okupljeni oko Gospoda našeg i spasitelja Isusa Hrista, a upravo je Presveta Bogorodica ta koja nas štiti i pomaže nam u svim iskušenjima što mi kao narod imamo.

Otac Radoslav Radmanović je dodao:

– Zaista je bilo predivno videti kako naša dečica u narodnim nošnjama idu ulicama našega lepog grada i pevaju pesme posvećene Presvetoj Bogorodici: to je danas ostavilo najveći utisak na sve nas. Neka je srećna i Bogom blagoslovena današnja slava, kako Uspenjskom hramu, tako i svim stanovnicima našega grada. Neka nas Presveta Bogorodica sačuva i zaštiti i bude pomoćnica naša pred Vaskrslim Gospodom. Živeli, Bog vas blagoslovio, svako dobro vam dao! Amin.

Kum slave Tigran Kiš obratio se prisutnima:

– Pripala mi je čast da danas budem domaćin slave. Danas je veliki praznik. Slava je utkana u suštinu srpskog naroda: slavi se i u bogatstvu i oskudici, i u domu i u tuđini, i kad smo dobrog i kad nismo baš tako dobrog zdravlja. Zato, s pravom može da se kaže da slavu svi mi nosimo u srcu. I, malo je država u svetu kao što je naša gde su vera i crkva utkani u temelj postojanja same države. Preko osam vekova Srpska pravoslavna crkva stoji uz narod, bori se za narod i u dobru i u zlu, ali bori se i za samu državu. Stoga su praznici kao što je današnji, negovanje tradicije i običaja, kultura sećanja, vrlo važni da bismo zadržali identitet, kao i slobodu, samostalnost i nezavisnost. Molim vas da poštujemo i negujemo ono čemu nas crkva uči; da budemo dobri jedni prema drugima, da budemo bolji ljudi, da pomognemo onima kojima je pomoć neophodna, da zaštitimo one što su slabiji od nas. Siguran sam da ćemo mi, Pančevke i Pančevci, biti takvi i ubuduće. Čestitam slavu našem hramu, sveštenicima i vernicima, svim građankama i građanima grada Pančeva. Želim svima da poželim dobro zdravlje, sreću, puno uspeha i blagostanja i unutrašnjeg mira, koji nam, čini mi se, svima danas pomalo nedostaje. Imam tu čast i to zadovoljstvo da kumstvo i domaćinstvo nad našom gradskom slavom prenesem svom dragom prijatelju, zameniku gradonačelnika Pančeva Predragu Stojadinovu. Predraže, čestitam! Svako dobro i sve najbolje svima vam želim!

Veliku Gospojinu Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju svakog 28. avgusta i predstavlja praznik majki i dece. Praznik Uspenja Bogorodice ustanovljen je 528. godine, po želji cara Mavrikija, kao znak sećanja na njegovu pobedu nad Persijancima. Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđelju, to je dan kada se ona vaznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Ujedno na ovaj dan završava se i post koji je počeo 14. avgusta, a vernici odlaze u crkvu na pričest.

Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je Majka Božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu u domu Svetog Jovana, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, nadživela je svog sina i kao svedok mnogih slavnih događaja, nastavila njegovu misiju.

(Pančevac / Siniša Trajković)