OSVANULI ZELENI KROVOVI NA AUTOBUSKIM STAJALIŠTIMA U ZRENJANINU Stanice koje dišu uz „Need for Green”
ZRENJANIN: Četvoro učenika IV-9 odeljenja Zrenjaninske gimnazije je, postavljanjem zelenih krovova, u poslednje vreme oplemenilo dva autobuska stajališta u Zrenjaninu.
Članovi tima „Need for Green” Marija Daruši, Matija Gogić, Gavrilo Cabadaj i Nemanja Radulj su gradu podarili prve „stanice koje dišu”. Jedna se nalazi na Bulevaru Milutina Milankovića, preko puta Pinove vile, a druga na Bulevaru Veljka Vlahovića 63.
Omladinci su svoj prvi projekat realizovali uz pomoć neprofitne organizacije „Dostignuća mladih u Srbiji” i UNICEF-a, a drugi zahvaljujući pobedi na konkursu koji je raspisao Karitas Srbije. Oni planiraju da nastave sa realizacijom ove inicijative i da, uz pomoć donatora, na ovaj način urede i druga autobuska stajališta u gradu.
– Postavljanje zelenih krovova primer je sinergijskog pristupa koji podržava celokupnu zeleno – plavo – sivu strategiju za održivi urbani razvoj. U pitanju je strategija koju koriste mnogi urbani gradovi u borbi protiv klimatskih promena – izjavio je za „Dnevnik” jedan od članova tima „Need for Green” Nemanja Radulj.
Osvojili nagradu Karitasa Srbije
Jednoglasnom odlukom komisije, koju su činili predstavnici Karitasa Srbije i Karitasa Zrenjanin, memorijalna nagrada „Jovana Lončarević” pripala je timu „Need for Green”. Ovaj četvoročlani tim nagradu je osvojio pobedom na konkursu „Moj grad, moja briga”, sa projektom „Stanice koje dišu”, za čiju realizaciju je dobio i finansijsku pomoć u iznosu od 1.000 evra.
Matija Gogić dodaje da ovakvi krovovi povećavaju zelene površine čime, ne samo da obogaćuju urbani pejzaž, već i povećavaju biodiverzitet i apsorbciju ugljen–dioksida.
– Istovremeno, zeleni krovovi smanjuju efekte urbanih toplotnih ostrva i integrišu ekološke elemente u urbano planiranje. Na taj način stvaraju održive gradske prostore - objašnjava Gogić.
Marija Daruši ističe da su na ideju došli gledajući zapuštena i oronula stajališta u gradu, iz čijih nadstrešnica je svakako počeo da raste korov.
– Pošto smo Matija i ja lično videli zelene krovove u praksi, na projektu u Holandiji, pomislili smo, zašto ne bismo tu ideju implementirali kod nas. Tako bismo naš grad stavili u korak s Evropom i razvijenim svetom – naglašava Daruši.
Prema rečima Gavrila Cabadaja, sam zeleni krov čini posebna vrsta biljaka – sedumi.
– Sedumi su izuzetno otporni na sve vrste vremenskih uslova, i po tom pitanju su veoma zahvalni za održavanje. Praktično ga i ne zahtevaju. Biljke, u bukvalnom smislu, rade za nas – ističe Cabadaj.
Ž. Balaban
