Tvoja reč MARIJA (17), MATIJA (17), GAVRILO (17) I NEMANJA (18) – OZELENJAVAJU AUTOBUSKA STAJALIŠTA U ZRENJANINU Podizanje svesti najbitnije (FOTO)

Ova fantastična četvorka, a koja je sebi udenula ime „Need for Green”, završila je radionicu neprofitne organizacije „Dostignuća mladih u Srbiji”, koja je održana u Subotici, a realizovana u saradnji sa Unicefom i Kraljevinom Švedskom. Sama ideja o zelenim stajalištima je potekla iz Holandije, gde su na licu mesta videli kako to zapravo izgleda. Uporni da tako nešto implementiraju u svom gradu, dobili su punu podršku i sad konačno kreću u realizaciju. Međutim, da se ne bi zaustavili na jednoj stanici, ovim perspektivnim gimnazijalcima potrebna je svaka podrška, jer samo ujedinjeni i podržani mogu se izboriti za zdraviji život u urbanoj sredini.

Matija: Ovi zeleni krovovi na stajalištima ne bi služili samo za poboljšanje vazduha i biodiverzitet, već bismo na taj način promovisali i korišćenje gradskog prevoza i vraćanja zelenila u urbane sredine.

Marija: Sa pripremama smo krenuli pre nego što smo otišli na radionicu u Subotici. Prvo smo kontaktirali gradonačelnikovog pomoćnika, a zatim i samog gradonačelnika, od kojih smo dobili zeleno svetlo i potpunu podršku Grada, a onda smo se čuli sa lokalnim medijima, od kojih smo takođe dobili podršku i, najzad, od Unicefa dobijamo finansijsku pomoć.

Otkud ideja za ovakav projekat? Šta vas je privuklo zaštiti životne sredine i biodiverzitetu?

Nemanja: Na ideju smo došli slučajno, pošto nam je profesor filozofije Edi Daruši predložio da učestvujemo na projektu, a mi smo se, kao ekipa iz razreda, organizovali i prijavili, kako bismo uredili autobuska stajališta u samom gradu, jer nam je to veoma potrebno.

Kako ste se opredelili za zelene krovove na stajalištima?

Matija: Pošto svo četvoro koristimo gradski prevoz, a stajališta su poprilično zapuštena u našem gradu, u toj meri da je iz njihovih nadstrešnica krenuo da raste korov i razno bilje...

Eto biodiverziteta!

Matija: Da, pa zašto da ne iskoristimo to. A i prošle godine je bio projekat u Holandiji i videli smo uživo te stanice i onda nam je prvo to palo na pamet kad smo čuli za projekat.

I kako planirate da ga realizujete? Šta je sve potrebno od organizacije, materijala, vremenskih rokova...?

Gavrilo: Uglavnom smo istraživali da ima određen broj slojeva koji treba da se postave: prvo ide hidroizolacija da bi mogla da se postavi drenaža, takođe imamo biljke, koje smo istraživali i našli jednu koja se zove sedumi, a koja je višegodišnja i može da opstane u bilo kakvim uslovima.

Znači, prilagodiće se i ovim sve većim vrućinama i manjim padavinama?

Gavrilo: Da, zato što nije potrebno nikakvo održavanje.

Da li će vaša konstrukcija imati i odlivni sitem?

Gavrilo: Imaće svoj odliv i za to ćemo iskoristiti postojeće mesto za odliv, samo ćemo ga malo preraditi da prolaznici ne bi više stavljali flaše. A plan je da se ovog vikenda krene sa realizacijom, prvo renoviranjem stanice, a krajem septembra i postavljanjem krova.

To znači da imate već sav materijal koji vam je neophodan?

Matija: Radnja „Green Decor” iz Beograda, koja nam je stvarno izašla u susret, nabavila je biljke i ceo sistem zelenog krova i postavićemo ga krajem septembra, kad su najpogodniji uslovi.

Koliko će biti takvih stanica?

Marija: Mi finansijski ne možemo sad da uradimo više od jedne, tako da smo izabrali najprometniju stanicu u gradu, pa nam je ovo pilot-projekat. Ne želimo da uradimo samo jednu stanicu i stanemo na njoj. Takođe, u budućnosti ćemo učestvovati u još projekata, na kojima ćemo tražiti finansije ili kontaktirati sponzore kako se ne bismo zaustavili na toj jednoj stanici. Cilj nam je da do 2025. uradimo nekoliko stanica i ovim putem pozivamo sve koji mogu i žele da nam pomognu da uradimo nešto dobro za naš grad.

Kakve reakcije sugrađana očekujete? I koliko će to potrajati?

Nemanja: Što se tiče samih reakcija sugrađana, zasada su pozitivne. Gledao sam komentare, šta su pisali na društvenim mrežama, jer smo već bili objavljivani, i podržavaju nas. Štaviše, žele da i stanice u blizini njihovih domova budu uređene kao što će biti prva stanica. A koliko će trajati... Nadamo se da će sve biti u redu, jer u ranijem periodu, kad je Grad menjao stakla na stanicama, nije dugo trajalo, ali sve u svemu, ako budemo imali problem s tim, videćemo kako da ga sredimo.

Matija: Ne traje to dugo, ali mi se nadamo da naši sugrađani neće uništiti taj krov. To ide svima nama u korist.

Budući da ste mladi i poprilično ekološki osvešćeni, kakvi su vam utisci – kakva je generalno situacija među vašim vršnjacima, koliko mladi obraćaju pažnju na zdravije načine života, ekologiju i ostalo?

Matija: U suštini, ne smatramo da su osvešćeni u dovoljnoj meri. To je problem koji se rešava zajednički, a mi, pre svega, želimo da podignemo svest svih stanovnika, jer problem je velikih razmera i utiče na sve nas i naše živote.

I šta mislite, hoćemo li uspeti u toj borbi protiv vetrenjača? Bar u dogledno vreme...

Marija: To je malo teže pitanje. Podizanje svesti je najbitnije. Mi jesmo dobijali pozitivne reakcije naših vršnjaka kad je reč o ideji, ali bili su zbunjeni samom realizacijom jer misle da će neki pijani adolescenti doći i uništiti stanicu. Ali smatram da takvim mentalitetom „šta bi bilo kad bi bilo” ništa ne možemo da postignemo i mislim da je bitno da se preuzme inicijativa.

Nadam se da ćete inspirisati i ostale đake da krenu vašim stopama. Kakvi su vam planovi za dalje u životu? A onda ćemo da se čujemo za desetak godina da proverimo koliko ste bili u pravu...

Marija: Što se tiče samih studija, još nisam sigurna, ali ću ići u Sloveniju. Planiram da proputujem Evropom kroz studije, kroz taj nastavak mog školovanja. I pošto smo bili u Holandiji i videli smo zelena stajališta, što nam je dalo ideju da oformimo tako nešto kod nas, smatram da treba da putujem svetom i da se uvek vratim u Zrenjanin i sve te novosti usvojim ovde.

Kad si spomenula studije, na koje si konkretno mislila?

Marija: Još uvek nisam sigurna. Verovatno će biti neke prirodne nauke na Univerzitetu u Ljubljani.

Imaš još samo četiri meseca da se odlučiš šta ćeš... Srećno, u svakom slučaju!

Matija: Ja, takođe, planiram da svoje školovanje nastavim u Sloveniji. Upisao bih, verovatno, menayment na Univerzitetu u Ljubljani, a master studije bih završio negde drugo u Evropi.

A da li bi se vratio u Srbiju posle?

Matija: Nikad se ne zna...

Gavrilo: Planirao sam da ostanem u Srbiji, da idem na FTN u Novom Sadu, softverski inženjering, a dalje da se zaposlim u nekoj firmi, steknem iskustvo i onda da osnujem svoju firmu.

Marija: Ništa od ekologije zasada, al’ nema veze...

Nemanja: Zbunjen sam što se tiče ove teme, jer sam skoro položio za ruski jezik i imam privilegiju da odem u Rusiju, jer naša gimnazija ima dobre odnose sa mnogim univerzitetima tamo. Učestvovao sam na brojnim takmičenjima iz ruskog jezika, na međunarodnim sam osvajao nagrade i nisam siguran da li da idem ili da ipak ostanem i upišem nešto što se tiče prirodnih nauka, najverovatnije IT ili matematiku i fiziku, što bih gledao da upišem na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Lea Radlovački