ОСВАНУЛИ ЗЕЛЕНИ КРОВОВИ НА АУТОБУСКИМ СТАЈАЛИШТИМА У ЗРЕЊАНИНУ Станице које дишу уз „Need for Green”
ЗРЕЊАНИН: Четворо ученика ИВ-9 одељења Зрењанинске гимназије је, постављањем зелених кровова, у последње време оплеменило два аутобуска стајалишта у Зрењанину.
Чланови тима „Неед фор Греен” Марија Даруши, Матија Гогић, Гаврило Цабадај и Немања Радуљ су граду подарили прве „станице које дишу”. Једна се налази на Булевару Милутина Миланковића, преко пута Пинове виле, а друга на Булевару Вељка Влаховића 63.
Омладинци су свој први пројекат реализовали уз помоћ непрофитне организације „Достигнућа младих у Србији” и УНИЦЕФ-а, а други захваљујући победи на конкурсу који је расписао Каритас Србије. Они планирају да наставе са реализацијом ове иницијативе и да, уз помоћ донатора, на овај начин уреде и друга аутобуска стајалишта у граду.
– Постављање зелених кровова пример је синергијског приступа који подржава целокупну зелено – плаво – сиву стратегију за одрживи урбани развој. У питању је стратегија коју користе многи урбани градови у борби против климатских промена – изјавио је за „Дневник” један од чланова тима „Неед фор Греен” Немања Радуљ.
Освојили награду Каритаса Србије
Једногласном одлуком комисије, коју су чинили представници Каритаса Србије и Каритаса Зрењанин, меморијална награда „Јована Лончаревић” припала је тиму „Неед фор Греен”. Овај четворочлани тим награду је освојио победом на конкурсу „Мој град, моја брига”, са пројектом „Станице које дишу”, за чију реализацију је добио и финансијску помоћ у износу од 1.000 евра.
Матија Гогић додаје да овакви кровови повећавају зелене површине чиме, не само да обогаћују урбани пејзаж, већ и повећавају биодиверзитет и апсорбцију угљен–диоксида.
– Истовремено, зелени кровови смањују ефекте урбаних топлотних острва и интегришу еколошке елементе у урбано планирање. На тај начин стварају одрживе градске просторе - објашњава Гогић.
Марија Даруши истиче да су на идеју дошли гледајући запуштена и оронула стајалишта у граду, из чијих надстрешница је свакако почео да расте коров.
– Пошто смо Матија и ја лично видели зелене кровове у пракси, на пројекту у Холандији, помислили смо, зашто не бисмо ту идеју имплементирали код нас. Тако бисмо наш град ставили у корак с Европом и развијеним светом – наглашава Даруши.
Према речима Гаврила Цабадаја, сам зелени кров чини посебна врста биљака – седуми.
– Седуми су изузетно отпорни на све врсте временских услова, и по том питању су веома захвални за одржавање. Практично га и не захтевају. Биљке, у буквалном смислу, раде за нас – истиче Цабадај.
Ж. Балабан
