Noćno oranje u modi

 ozbiljnijih posledica, kako po državu kao vlasnika ovih njiva, tako i po one koji pretenduju na njihovo korišćenje. U iščekivanju licitacije, koja i ove godine kasni, sve je češća pojava da ratari bez bilo kakvog osnova ulaze u državni posed i počinju sa dubokim oranjem ili čak i setvom, što opet nailazi na otpor drugih zainteresovanih.

Tako je pre nekoliko dana došlo do prave uzbune u Gakovu, selu koje je poznato po svom poodavno upropašćenom poljoprivrednom preduzeću „Graničar“, kada je grupa radnika ovog nekada uglednog kombinata sprečila traktor jedne firme iz Srbobrana da poore jedinu neuzoranu državnu njivu. Apsurd je u tome da su se na ovaj čin fizičkog sprečavanja odlučili radnici „Graničara“, ali ne u ime svog preduzeća, već u vlastito.



Naime, suočeni sa činjenicom da se ni ne nazire uspeh oglašene privatizacije preduzeća koje nema ni jedan jedini svoj hektar već zavisi isključivo od državnih oranica, a da im pri tome mesecima kasne zarade, grupa od pedesetak aktuelnih i bivših radnika je sebi osmislila „biznis plan“ koji podrazumeva korišćenje upravo tih državnih njiva u vlastite svrhe, u čemu ih podržava još nekoliko paora iz Gakova kojima je ratarenje osnovni izvor egzistencije.



- Ulazi se u zemlju bez ikakvog papira, ja imam kući ženu i decu i sad treba da gledam, kako se neko bogati na našoj zemlji. Mi smo odlučili da uđemo u posed, kako oni, tako i mi - kaže jedan od sada već bivših radnika „Graničara“.



Svojevrsni apsurd u ovoj situaciji je upravo činjenica da je koren višegodišnjih problema sa licitiranjem državnih oranica u Somboru baš sudbina „Graničara“. Naime usled brojnih protesta njegovih radnika, nezadovoljnih namerom lokalne samouprave da ih u potencijalnom najmu državnih hektara prepusti tržištu, licitacije godinama unazad kasne preko svake razumne mere, a pri tome je svaki od ovih socijalnih buntova imao isti rezultat, bez obzira koje su stranke na vlasti. U poslednjem trenutku je iz Ministarstva poljoprivrede dolazio nalog da se nekoliko hiljada hektara gakovačke zemlje izuzme iz obavezujućeg Programa zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu kako bi „Graničar“ imao na čemu da radi.



Nakon takvih intervencija republičkih vlasti, u ovom preduzeću nisu želeli sa lokalnom samoupravom da potpisuju nikakve ugovore o korišćenju, rukovodeći se logikom da time automatski stvaraju obavezu po osnovu najma. Upropašćena firma nije imala novca ni za zasnivanje proizvodnje, zaključivani su kojekakvi ugovori o „poslovno-tehničkoj saradnji” sa privatnicima, pa se do žetve više nije znalo ni „ko pije, ni ko plaća“. Tačnije, zakup državne zemlje nije plaćao niko.



Ovakvu „mustru“ su sada preuzeli i u okolnim selima, pa je i pored poljočuvarske službe, sve češća pojava da se u državne njive ulazi po pravu jačeg, a ne po zakonu. Nisu retki slučajevi da se, u pokušaju izbegavanja poljočuvarske službe, ore i seje isključivo noću, iako su dani idealni za ovaj posao, a ako se ovakvi „preduzimljivi“ ratari i zateknu na njivama po pravilu mašu kojekakvim, potpuno besmislenim „Ugovorima o poslovno tehničkoj saradnji“.



U pokušaju da uvedu koliko-toliko reda, somborske vlasti su se obratile i resornom ministarstvu, sa čijom poljoprivrednom inspekcijom bi u nekoliko narednih dana pokušali da makar provere ko je sve bespravno ušao u državne oranice. Da li će eventualne sankcije uspeti da uvedu red, obustave „noćno ratarenje“ i smire tenzije među poljoprivrednicima ostaje da se vidi.



M. Miljenović

 

Prioritet stočarima



Kako se nezvanično moglo saznati u somborskoj lokalnoj samoupravi ceo posao oko licitacije državnih oranica je zapeo kod izdavanja zemlje stočarima, koji u celom ovom poslu imaju prednost. Naime, nakon licitacije su donete odgovarajuće odluke o dodeli zemlje, ali se sada čeka odobrenje ministarstva. Tek nakon toga, roka za žalbu i eventualne preraspodele oranica od kojih će možda neko od uzgajivača stoke i odustati, može da se provede postupak licitacije zemlje namenjene isključivo ratarima. Tako bi do licitacije zemlje moglo doći, ako prođe bez trzavica, tek krajem ove kalendarske godine.