Nisu potrebe posebne, već svima iste

Društvo o deci sa smetnjama u razvoju brine do 15. godine života, ali oni nakon toga ostaju kod kuće, zato su vrata „Izide” otvorena za sve uzraste.

Predsednica Društva za zaštitu majki i dece „Izida“ iz Feketića i sama roditelj, Julijana Pap za 15 godina koliko radi sa osobama s invaliditetom i smetnjama u razvoju, prešla je dug put od pokušaja da pomogne svojoj Valentini do prave institucije u opštini Mali Iđoš.

Za „Dnevnik“ Julijana Pap kaže da „Izida” sada radi sa deset korisnika o kojima brinu nastavnica Stanislava Mirović, psiholog Žužana Čabej, terapeut Karolj Koriž i volonteri.

Julijana Pap dodaje da se ne radi o homogenoj grupi korisnika, jer tu su različiti hendikepi, dve osobe su slepe, jedna ima dečiju paralizu, ima hiperaktivnih sa poremećajem pažnje. Svako je drugačiji, potrebna su i raznovrsna pomagala. Tako su kod Ambasade Australije konkurisali za računar sa Brajevom azbukom, koju nadamo se da će i dobiti.

Najvažnija je motivacija, prema rečima nastavnice, a podsticaj je svakodnevan, kao i kod svih, ima dobrih i loših dana, ali je saradnja sa psihologom i timski rad ključ za uspeh i lepo funkcionisanje cele grupe. Ipak, ovakvim udruženjima najviše nedostaju stručni stručni saradnici i radnici sa osobama sa smetnjama u razvoju i da su imali veliki problem oko zapošljavanja.

"Kad smo započeli sa programom imali smo defektologa iz Novog Sada, koja je morala svaki dan da putuje i čim joj je pružena mogućnost zaposlenja u Novom Sadu, naravno da je prihvatila taj posao. Zatim je došla žena iz Palića i koja je radila tri meseca, taman se deca privikla, a ona dobila posao u Subotici", priča Julijana i dodaje da se nada da će Stanislava koja je iz Bačke Topole ostati, jer su je deca jako lepo prihvatila.

Statistika kaže da ometenih u razvoju u Opštini Mali Iđoš ima oko tri odsto, što je i republički prosek. „Izida” sa još 26 udruženja pripada Organizaciji za mentalno nedovoljno razvijene osobe AP Vojvodine. Zahvaljujući tome ima obuke, sredstva za ličnog pratioca i za osobe za rad, trenutno i za negovateljicu.

"Teško je što su prekinuli specijalno odeljenje i uveli inkluzivni program, te je sad uz dvadesetoro dece u jednom razredu i dvoje sa posebnim potrebama i ipak mislim da ne ostaje dovoljno vremena za njih", napominje Julijana i kaže da su iz tog razloga ponudili pomoć sa domaćim zadacima i opismenjavanjem, te su pomogli i roditeljima da nađu ličnog pratioca.

Neophodan gromobran

Predsednica „Izide“ Julijana Pap kaže da se njihove prostorije nalaze na mestu gde je bila škola, i koje su uspeli da obnove stranim donacijama.

"Kuću nam je kupio donator iz Holandije i sada nam je neophodan gromobran koji je izuzetno skup i trenutno smo u postupku promene namene zemljišta", kaže Julijana Pap.

Od zanata posao

Nastavnica Stanislava Mirović kaže da od radionica tkanja, šivenja, domaćinstva uopšte, može da se napravi šira priča, uključi se zajednica i od toga napravi praksa.

"Ukoliko neka osoba koja zna da kroji, posle može da radi u krojačnici, proizvode koje prave mogu ponuditi trgovinama", kaže Stanislava i dodaje da su za sada i dalje izolovani, samo ne kod kuće, već u dnevnom boravku. Ona kaže da bi oni radili obuku sa korisnicima, samo da se nađe neko ko bi ponudio u kom pravcu da se radi za tržište.

Maša Stakić

Foto: Jelena Ivanović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Mali Iđoš.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)