Нису потребе посебне, већ свима исте

Друштво о деци са сметњама у развоју брине до 15. године живота, али они након тога остају код куће, зато су врата „Изиде” отворена за све узрасте.

Председница Друштва за заштиту мајки и деце „Изида“ из Фекетића и сама родитељ, Јулијана Пап за 15 година колико ради са особама с инвалидитетом и сметњама у развоју, прешла је дуг пут од покушаја да помогне својој Валентини до праве институције у општини Мали Иђош.

За „Дневник“ Јулијана Пап каже да „Изида” сада ради са десет корисника о којима брину наставница Станислава Мировић, психолог Жужана Чабеј, терапеут Карољ Кориж и волонтери.

Јулијана Пап додаје да се не ради о хомогеној групи корисника, јер ту су различити хендикепи, две особе су слепе, једна има дечију парализу, има хиперактивних са поремећајем пажње. Свако је другачији, потребна су и разноврсна помагала. Тако су код Амбасаде Аустралије конкурисали за рачунар са Брајевом азбуком, коју надамо се да ће и добити.

Најважнија је мотивација, према речима наставнице, а подстицај је свакодневан, као и код свих, има добрих и лоших дана, али је сарадња са психологом и тимски рад кључ за успех и лепо функционисање целе групе. Ипак, оваквим удружењима највише недостају стручни стручни сарадници и радници са особама са сметњама у развоју и да су имали велики проблем око запошљавања.

"Кад смо започели са програмом имали смо дефектолога из Новог Сада, која је морала сваки дан да путује и чим јој је пружена могућност запослења у Новом Саду, наравно да је прихватила тај посао. Затим је дошла жена из Палића и која је радила три месеца, таман се деца привикла, а она добила посао у Суботици", прича Јулијана и додаје да се нада да ће Станислава која је из Бачке Тополе остати, јер су је деца јако лепо прихватила.

Статистика каже да ометених у развоју у Општини Мали Иђош има око три одсто, што је и републички просек. „Изида” са још 26 удружења припада Организацији за ментално недовољно развијене особе АП Војводине. Захваљујући томе има обуке, средства за личног пратиоца и за особе за рад, тренутно и за неговатељицу.

"Тешко је што су прекинули специјално одељење и увели инклузивни програм, те је сад уз двадесеторо деце у једном разреду и двоје са посебним потребама и ипак мислим да не остаје довољно времена за њих", напомиње Јулијана и каже да су из тог разлога понудили помоћ са домаћим задацима и описмењавањем, те су помогли и родитељима да нађу личног пратиоца.

Неопходан громобран

Председница „Изиде“ Јулијана Пап каже да се њихове просторије налазе на месту где је била школа, и које су успели да обнове страним донацијама.

"Кућу нам је купио донатор из Холандије и сада нам је неопходан громобран који је изузетно скуп и тренутно смо у поступку промене намене земљишта", каже Јулијана Пап.

Од заната посао

Наставница Станислава Мировић каже да од радионица ткања, шивења, домаћинства уопште, може да се направи шира прича, укључи се заједница и од тога направи пракса.

"Уколико нека особа која зна да кроји, после може да ради у кројачници, производе које праве могу понудити трговинама", каже Станислава и додаје да су за сада и даље изоловани, само не код куће, већ у дневном боравку. Она каже да би они радили обуку са корисницима, само да се нађе неко ко би понудио у ком правцу да се ради за тржиште.

Маша Стакић

Фото: Јелена Ивановић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Мали Иђош.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)