NA VRHU BAČKE nalazi se KAŠTEL IZ 19. VEKA građen za plemićku porodicu (FOTO)
Serijal „DNEVNIK” NA NAJVIŠIM TAČKAMA VOJVODINE završavamo, nakon što smo obišli najviše tačke Srema i Banata, posetom najvišoj tački Bačke što nas vraća na „fabrička podešavanja“ i opevanu panonsku ravnicu jer se najviša tačka ovog „srca junačkog“ nalazi u selu Panonija na čitavih 128 metara nmv.
Stihovi „Tu u srcu ravne Bačke gde života raste klas“ jesu napisani pre 40-50 godina za jedan drugi grad koji se nalazi dvadesetak kilometara dalje (tada još uvek Titov Vrbas), ali se mogu primeniti i na Panoniju koja se i zbog svog geografskoj položaja, ali i simboličnog imena ovog sela može smatrati centralnom tačkom.
Za određivanje najviše tačke u ovom mestu dovoljna je i „odokativna metoda“ bez uključivanja digitalno-satelitskih pomagala jer je očigledno da se nalazi na platou u samom centru sela kojim dominira dobro očuvani kaštel izgrađen 1846. godine za plemićku porodicu Falčone (Falcione), koja je bila italijanskog porekla, ali je mađarizovana vremenom, kao i mnoge druge plemićke porodice onog doba u Ugarskoj.
Priča se da su svojevremeno najviši vrh Bačke „osvajali“ i naš čuveni televizijski novinar Jovan Memedović zajedno sa sadašnjim predsednikom Planinarskog saveza Srbije Isom Planićem koji su taj „poduhvat“ pretvorili u pravu planinarsku dramu sa sve baznim kampom smeštenim u šumi ogromnog parka po kojem je Panonija poznata a koji se prostire na oko 120 hektara i pod zaštitom je države.
Kišni i hladnjikavi martovski dan koji nas je dopratio do Panonije nije baš bio pogodan za sličnu akciju osvajanja pa se „Dnevikov“ reporteovog puta morao zadovoljiti osmatranjem vrha Bačke iz topline restorana hotela „Biser“ koji se takođe nalazi na u centru ovog simpatičnog i još uvek fino uređenog sela.
Iako u selu i dalje funkcioniše Poljoprivredno-turistički kombinat „Panonija“ u čijem sklopu su pomenuti hotel, kaštel i Park prirode, ovo mesto deli sudbinu mnogih drugih sela i već par decenija konstatno gubi stanovništvo, a većina lepih priča i uspomena vezuje se upravo za ono vreme kada su gradovi širom, danas se kaže regiona, nosili ime Josipa Broza Tita.
Tako su ovde nekada trčećim korakom najviši vrh Bačke osvajali fudbalski reprezentativci Jugoslavije pripremajući se za velika takmičenja, a gotovo svakog vikenda selo je bilo puno izletnika iz cele Vojvodine.
Možda i vrhunac popularnosti ovog mesta dogodio se daleke 1968. godine kada je Panonija na jednom konkursu organizovanom u Holandiji, proglašena za najlepše selo u Evropi.
Na prošla vremena podseća i kiosk u centru sela, kakvih je nekad bilo širom SFRJ, a ovaj u Panoniji je jedan od retkih koji je preživeo.
Pokušaj da se uprkos kiši zaputi u dubinu parka u kojem je reporter „Dnevnika“ pre dvadesetak godina u više navrata provodio prvomajske praznike, završio se „zaglavljivanjem“ u blatu svega par stotina metara od ulaza u park ispod kaštela.
Ipak uspeli smo da stignemo do bazena, odnosno onoga što je ostalo od njega. Gusto rastinje i stabla polako preuzimaju ovaj prostor pa su već sada potrebne arheološke veštine da bi se prepoznalo nekadašnje mesto za uživanje u Parku.
Na žalost ni mobilijar parka nije baš u najboljoj formi – drveni mostići, klupe i stolovi koji su nekada služili stotinama posetilaca Parka propadaju bez vidljivih znakova da se o njima iko brine...
Niko Perković
