Mo­bil­ne kli­me ču­va­ju ar­hi­tek­ton­sko na­sle­đe u Somboru

Po­no­sni na svo­je ar­hi­tek­ton­sko-ur­ba­ni­stič­ko na­sle­đe, Som­bor­ci če­sto ovu či­nje­ni­cu mo­ra­ju da “pla­te” po­što­va­njem da­le­ko vi­ših stan­dar­da u za­šti­ti spo­me­ni­ka kul­tu­re, za či­ju pri­me­nu je na pod­ruč­ju za­pad­ne Bač­ke nad­le­žan Po­kra­jin­ski za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re iz Pe­tro­va­ra­di­na.

Ta­ko je ovih da­na u Som­bor pri­sti­gla i od­lu­ka Po­kra­jin­skog za­vo­da ko­jom je za­bra­nje­no po­sta­vlja­nje spolj­nih je­di­ni­ca kli­ma ure­đa­ja na fa­sa­de obje­ka­ta od kul­tur­no isto­rij­skog zna­ča­ja, što je di­rekt­no uti­ca­lo na ko­ri­sni­ke po­slov­nih pro­sto­ra Grad­ske ku­će u Som­bo­ru, ko­ji­ma u ime Gra­da upra­vlja JKP „Pro­stor“.

Isti­ni za vo­lju ni do sa­da na ovom objek­tu ni­je bi­la mon­ti­ra­na ni jed­na spolj­na je­di­ni­ca kli­ma ure­đa­ja, ali je tim po­vo­dom pred­sed­nik cen­tral­ne grad­ske Me­sne za­jed­ni­ce „Ve­nac“ Du­šan Kon­tić sa­zvao i vo­dio sa­sta­nak ko­jem su pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci Grad­ske upra­ve, od­no­sno Mi­ro­slav Ko­va­čić, grad­ski već­nik za oblast ko­mu­nal­nih de­lat­no­sti i in­ve­sti­ci­ja, Mi­lan Stoj­kov, glav­ni grad­ski ur­ba­ni­sta, di­rek­tor JKP „Pro­stor“ Som­bor, Go­ran Non­ko­vić kao i ko­ri­sni­ci po­slov­nih pro­sto­ra Grad­ske ku­će Gra­da Som­bo­ra.

Sve­dok zna­čaj­nih isto­rij­skih do­ga­đa­ja

Sa­ma Grad­ska ku­ća (ne­ka­da­šnji Ma­gi­strat) ko­ju za­kon for­mal­no pre­po­zna­je kao spo­me­nik kul­tu­re od ve­li­kog zna­ča­ja kao pre­po­zna­tlji­vi sim­bol sta­ro­stav­ne va­ro­ši na­sta­la je na te­me­lji­ma pa­la­te ko­ju je kao po­ro­dič­ni dom, po­di­gao grof Jo­van Bran­ko­vić, pr­vi ka­pe­tan voj­nič­ke va­ro­ši Som­bo­ra, 1718, što je sa is­toč­ne stra­ne za­be­le­že­no la­ti­nič­nim broj­ka­ma. Zda­nje je u zna­čaj­noj me­ri re­no­vi­ra­no 1749, za sme­štaj Ma­gi­stra­ta tek pro­gla­še­nog slo­bod­nog i kra­ljev­skog gra­da Som­bo­ra, a go­to­vo u ce­lo­sti je po­dig­nu­to 1842. za na­ra­sle po­tre­be upra­ve gra­da, što je, sa za­pad­ne stra­ne, obe­le­že­no la­ti­nič­nim pi­smom. U nje­noj Sve­ča­noj sa­li su se od­i­gra­va­li naj­zna­čaj­ni­ji do­ga­đa­ji iz isto­ri­je ove va­ro­ši, pa je ta­ko, iz­me­đu osta­lih, u no­ći 13/14. no­vem­bra 1918. upra­vo tu pot­pi­sa­na pri­mo­pre­da­ja vla­sti iz­me­đu srp­skog kra­ljev­skog ma­jo­ra Ni­ko­le Ili­ća-Baj­ka, ko­ji je ko­man­do­vao če­tom-pret­hod­ni­com srp­ske voj­ske, i La­jo­ša Klaj­ne­ra, gra­do­na­čel­ni­ka som­bor­skog.

Sa­stan­ku su se oda­zva­li svi ko­ri­sni­ci po­slov­nih pro­sto­ra Grad­ske ku­će i po­je­di­nač­no su iz­no­si­li ak­tu­el­ne pro­ble­me i svo­je pred­lo­ge o na­či­nu po­sta­vlja­nja spolj­nih je­di­ni­ca kli­ma ure­đa­ja, s ob­zi­rom da ven­ti­la­ci­ju i kli­ma­ti­za­ci­ju ni­je mo­gu­će iz­ve­sti kao cen­tral­ni si­stem. Na­kon kon­struk­tiv­ne ras­pra­ve, do­net je za­klju­čak da su pri­hva­tlji­vo re­še­nje mo­bil­ni kli­ma ure­đa­ji ko­ji će bi­ti po­sta­vlje­ni u sa­mim po­slov­nim pro­sto­ri­ma. Ko­ri­šće­njem mo­bil­nih kli­ma ure­đa­ja ne na­ru­ša­va se iz­gled fa­sa­de objek­ta od kul­tur­no isto­rij­skog zna­ča­ja, a ovaj mo­del po­sta­vlja­nja kli­ma ure­đa­ja bi­će pri­me­njen u eks­tra A zo­ni u Gra­du Som­bo­ru, od­no­sno sa­mom ar­hi­tek­ton­skom sr­cu va­ro­ši ko­je je ujed­no i pe­šač­ka zo­na.

M. Mi­lje­no­vić

Pro­je­kat “Jav­ni in­te­res u Som­bo­ru“ re­a­li­zo­va­la je „Pa­no­ni­ja me­dia“ u sa­rad­nji sa „Dnev­ni­kom“. Sta­vo­vi iz­ne­ti u ovom tek­stu nu­žno ne iz­ra­ža­va­ju sta­vo­ve lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ko­ja su­fi­nan­si­ra pro­je­kat.