Mlado i staro ide u Grebenac na fašanke
GREBENAC: Decenijama unazad u vreme takozvanih belih poklada Grebenčani spremaju fašanke, po ugledu na karnevale koje su Nemci organizovali u Beloj Crkvi od 1911. godine pa do Drugog svetskog rata. U sve to upleteni su i prastari paganski običaji vezani za kraj zime i dolazak proleća.
Povorke maskiranih dobile su novu formu, ustalio se model izrade alegorijskih kolica, po kome svaki eksponat ima neku poruku. Ove godine provezlo se 13 grupa, koje su se kao i ranijih godina u svojim prikazima bavile aktuelnim temama i prošlošću. Najmlađi Grebenčani predstavili su olovke kao simbol pismenosti, morske sirene i ninya kornjače, a stariji učenici osnovne škole „Mihael Sadoveanu“ prikazali su operacionu salu. Izuzetno verno, sa velikim radom i voljom odrasli su predstavili Kosovski boj, odlazak ljudi u svemir, porodice Kremenko i Kamenko, kao i scenu iz filma „Ko to tamo peva“. U pripremi i izradi eksponata učestvuje Mesna zajednica Grebenac, a pre svih deca, učitelji i nastavnici seoske škole, roditelji i meštani.
Kalušari su ono što ovaj maskembal razlikuje od ostalih u okolini Bele Crkve. Grupa dečaka i mladića, obučenih u tradicionalnu nošnju sa praporcima na čarapama, obiđe čitavo selo, uđe u svako dvorište i odigra igru kojom tera zimu i zle sile. Pre početka karnevalske povorke u centru sela oni tu igru ponavljaju.
Etnolozi sa Beogradskog univerziteta koji svake godine sa studentima obilaze Grebenac u vreme fašanki, kažu da ovaj običaj datira iz doba Rimljana i u stvari predstavlja ples kojim teraju zimu i označavaju dolazak proleća. Za stanovnike ostalih sela belocrkvanske opštine fašanke su se završile još prošlog utorka sahranjivanjem maske, a za Grebenčane tek u subotu, kad se ponovo organizuje defile eksponata i u večernjim satima je maskembal u sali KUD „Đorđe Kožbuh“. Pre povorke eksponata, tradicionalno je u školi održan simpozijum sa temom „Fašanke - karneval kod nas i preko granice“.
V. H.
