Mlade u Karavukovu zanimaju samo računari i kladionice

Karavukovo broji 5.000 stanovnika, a Rašu smo sreli u samom centru preko putamesne zajednice kako uživa u piću sa prijateljem. Svog pređašnjeg zanata se seća dobro.

- Ljudi odavno ne pišu pisma, samo dobijaju račune. Bavio sam se i sportom dugo, malim fudbalom, pa je normalno da me ljudi dobro znaju- kaže Raša.

On je promenio posao i sada radi u fabrici u Oyacima „Magna siting”, kanadskoj kompaniji, gde su uslovi rada dobri, a plata redovna, kako ističe. Ova firma šije navlake za auto- sedišta poznatih svetskih brendova i proširenjem kapaciteta uposlila je veći broj radnika sa cele teritorije opštine Oyaci, u kojoj se nalazi i Karavukovo.

- Karavukovo je seljačko mesto, dosta ljudi se bavi poljoprivredom i ima vrlo malo nezaposlenih. Omladina i ljudi srednjih godina su dobili posao u „Magni” koja je ozbiljna firma, jaka kompanija sa dobrim uslovima rada - kaže Radiša Budakov i dodaje da, ipak, omladini koja nije navikla da radi, malo teže pada takav posao.

Iz tog razloga, kada je sezona za poljoprivredne radove, nema dovoljno sezonskih radnika, što je postao čest slučaj po selima.

- Mladi odlaze na školovanje, ali se i vraćaju, međutim retko rade nešto privatno, pa sezonci dolaze i iz Vranja - kaže bivši poštar iz Karavukova.

Najveći problem u selu, tvrdi Raša, već dugi niz godina je voda, ali i tu se stvari popravljaju.

- Karavukovčani su vredni ljudi, poznati po sportu. Međutim, omladina je manje vredna od svojih roditelja i ranijih generacija, te zadruga ima problem sa radnicima kada su im potrebni - kaže Raša.

Iako se ljudi ne iseljavaju, sindrom praznih kuća postoji i u ovom selu, koje posle 70 godina gradi pravoslavnu crkvu.

- Stariji ljudi umiru, oni srednjih godina odlaze za Novi Sad, prazne su mahom stare švapske kuće, koje se raspadaju, jer nema ko da ih održava, kao i katoličku crkvu u mestu. Jedno vreme su trajali radovi na njoj, ali su i oni stali, te crkva propada- kaže Raša. -Dom kulture se obnavlja već godinama, nekada je to bilo mesto na kom se okupljalo puno sveta, a danas je ruglo, izgleda oronulo, kao i stara crkva pored. Omladina se skuplja u kafićima vikendom, preko radnih dana nema sadržaja za njih u selu. Ranije se dosta mladih bavilo sportom, sad ih ni to ne zanima. Fudbalski klub nam je isto malo u krizi, sa ljudima, sa igračima, jer sve što vredi je otišlo dalje. Deca u školi ne treniraju.

Prema njegovim rečima, mali fudbal je nekad bio toliko popularan u ovom selu da su svaki dan posle svojih obaveza organizovali utakmice i okupljanja. Škola se nalazi u blizini, pa je od četiri do osam uveče bilo i po dvadeset ekipa na terenima. Nije se moglo izbrojati koliko ljudi dođe, čak i sa strane, tvrdi Raša, a Karavukovo na daleko poznato bilo po malom fudbalu, rukometu, košarci, ali i fudbalu, jer je klub bio u višem rangu. Mladi su danas na računarima, ili u kladionici. Sport ih jednostavno ne zanima, što je velika šteta, zaključuje naš sagovornik.

Maša Stakić