MILE ORELJ IZ ŽITIŠTA JEDAN OD POSLEDNJIH VUNOVLAČARA U VOJVODINI „Lako smo se odrekli prirodnog kvaliteta”
ŽITIŠTE: Mile Orelj iz Žitišta jedan je od poslednjih vunovlačara u Vojvodini. Do pre nekoliko decenija, zanatlija koji drndaju vunu bilo je u gotovo svakom mestu, jer je vuna bila na ceni. Od nje su se pravili jorgani, dušeci, štofovi, od nje su se štrikali odevni predmeti, kao što su čarape, yemperi, kape, šalovi... Danas se vuna, kad se ovce ošišaju, ili baca ili prodaje budzašto. Nikome više ne treba, jer živimo u svetu plastike, najlona i sintetike.
- Bebu već u porodilištu uviju u sintetiku, šta drugo da vam kažem - priča Mile Orelj i tvrdi da su nam veštački materijali nametnuti, iako smo i dalje svesni prednosti i blagodeti onih prirodnih. Ali, marketing čuda čini.
Mile je, sve dok fabrika nije prestala sa proizvodnjom, radio kao inženjer u Industriji tepiha „Proleter“ iz Zrenjanina. Vuna je, naglašava on, njegov život.
- Ova mašina na kojoj radim zove se vunovlačara. Na njoj se, baš kako joj ime kaže, vuna valja, sa nje se odstranjuju primese i biljna vlakna. Sastoji se od valjaka, koji imaju različite funkcije. Ti valjci se zovu radne tačke. Na prvom se ubačena vuna deli na dva pramena, pa redom razdvaja, do valjka koji se zove grebenar, na kom se vuna češlja. Mogao bih da vam održim čitavo predavanje ali, eto, od pramena na kraju izađe tabla čiste vune. Od nje se dalje prave dušeci, jorgani, a ako je vuna posebno kvalitetno i tanko izdrndana, može i da se uprede i od nje dalje prave odevni predmeti. Vuna je prirodan i jako kvalitetan materijal. Valjao sam i vunu koja je imala 50 godina, a bila je odličnog kvaliteta - priča Orelj.
Žali i danas što smo se tako lako odrekli tekstilne industrije, koja je, kako kaže, proizvodila štofove možda i najkvalitetnije na svetu.
- Uništene su fabrike, a imali smo razvijenu industriju pamuka, štofova i tepiha. Štofare su bile industrijski giganti. Na primer, ona u Kuli, pa Beogradski pamučni kombinat, pa štofare u Paraćinu, Leskovcu, Vučju... U Grdelici se proizvodio odličan štof, jer je to mesto imalo prirodnu meku vodu, koja je idealna za preradu. O tepisima da ne pričam - nabraja Mile.
Sad nam se, dodaje naš sagovornik, vraća svest o prirodnim materijalima, ali yaba, kad je kompletan mašinski park uništen. On kaže i da će raditi vunovlačarski posao dokle god ga zdravlje bude služilo. Voleo bi i da nekog mladog nauči osnovama ovog plemenitog zanata, ali kaže da nema iluzije da mlade to interesuje. I zato će ovaca na ovim prostorima biti sve manje, a njihova vuna završavaće na otpadu.
Ž. Balaban
