Lepote Bečeja na platnima samouke umetnice Piroške Tot Kaše

Kao predsednica Likovne sekcije „Duga“ pri Mađarskom kulturnom društvu „Petefi Šandor“, lepo sarađujem s istoričarkom umetnosti Gabrielom Sel i „Krugom“, pa je bilo logično da izložbu tu postavim, veli umetnica.

Kako dodaje, odabrala je četrdesetak radova raznih formata i tematike, obuhvatila svoj ceo opus i da se vidi da li je i koliko napredovala.

Ušla je u sedmu deceniju, ali je relativno kasno stala iza štafelaja.

Od detinjstva sam volela da crtam, ali nisam za to imala vremena. Čim sam završila srednju školu sam se zaposlila i počela borbu s brojkama. Bila sam blagajnica, knjigovođa i šef računovodstva u AMD „Bečej“. Svih 35 godina staža u istoj firmi. Stalno sam u glavi „vrtela“ konta, salda, završne račune... Razbibrigu sam našla u plesu, gde sam vodila kurs prilikom osnivanja „Petefi Šandora“ 1991. Sve se radilo zahvaljujući entuzijazmu, čak sam sama pravila plakate za manifestacije „petefijevaca“. Video to afirmisani slikar Tibor Šipoš i ubedio me da  imam talenat. Učio me je kako da pripremim platno, savetovao me o slikarskim tehnikama, a sve ostalo, govorio mi je, individualno je i treba da slikam ono što vidim. Prvi motivi 1998. bili su sela, stari zanati, pejsaži... Sve to i danas volim. Posle desetak godina, išla sam na časove kod ovdašnjeg akademskog slikara Viktora Škrabanja, ali zbog obaveza na poslu i porodici nisam stigla da se usavršavam. Potom sam nastavila sama, kad sam imala vremena, dodaje Pirika.

Osnivanje „Duge“ 2002. olakšao joj je posao u Društvu i razmeni iskustva s ostalim članovima. Poželela je da to što uradi i pokaže. Do 2010. imala je šest samostalnih postavki u Bečeju, Zrenjaninu i Senti, kasnije je shvatila da izložbe nisu uvek svrsishodne pa je usporila.      

Vremenom sam menjala tehnike rada i tematiku. Suvi pastel gotovo sam napustila, akrilne boje koristim povremeno, akvarel mi je novi izazov, zbog svoje finoće. Uljane boje su mi najomiljenije, a kombinovana tehnika omogućava ostvarenje svih mojih ideja. Zahvaljujući predivnom okruženju Bečeja, nemam problema s nalaženjem motiva. Grad je prelep, Tisa nudi obilje motiva, parkovi su posebna atrakcija, zatim dvorac Bogdana Dunđerskog i njegova ergela, a panonski pejsaži stalna inspiracija. Pripremajući se za ovu izložbu, čitala sam knjige utisaka prethodnih i naišla napise posetilaca da im moje slike bude osećaj mira i spokoja. Ako je tako, vredelo je raditi svih ovih godina, naglašava Piroška.

Kao što su svojevremenu nju upućivali u tajne slikarskog zanata, tako ona sad odlazi, po pozivu, među osnovce i radi s njima. Posebno je ponosna na rad u školi „Bratstvo“ s decom ometenom u razvoju.

Sve dođe jednom na svoju meru. Svojevremeno sam želela da budem vaspitačica, ali porodični buyet to nije dozvoljavao. Počela sam s decom da radim kao koreograf plesne grupe, a otkako sam u penziji, već osam godina, imam više vremena. Stižem da slikam, ali prioritet su mi unučići, šestogodišnja Kata i dve godine mlađi Gašpar. Žive u Temerinu i kad god ih roditelji dovedu, kuća mi je puna radosti. Posebno je zadovoljstvo kad pravimo igračke od recikliranih materijala ili odemo u prirodu, veli ponosna baka.   

V. Jankov