„Lenkin prsten“ Jani Aleksić za na najbolju ljubavnu pesmu

- Ogromna je čast da za nekoga ko piše poeziju u srpskoj književnosti i kulturi da na ovaj način bude duhovno povezan sa značajnom figurom domaćeg pesništva, a posebno sa njegovom muzom Lenkom Dunđerski i simboličkim nasleđem njenog i imena njene porodice – rekla je autorka nagrađene pesme zahvaljujući se na nagradi.

- To duhovno simboličko ozračje, kao i čuvenu legendu o ljubavi pesnika i plemkinje spoznala sam na letošnjem obilasku vojvođanskih dvoraca, između ostalih i dvorca Sokolac gde se nalazi nezaboravan Lenkin portret u prirodnoj veličini koji je uradio Uroš Predić. Skoro svi Kostićevi junaci nose obeležje tragične sudbine. Umetničko delo je svedočanstvo ili izraz neprestanog sučeljavanja sa tragičnim ishodom, ali i samoprevazilaženje. Iz takvog egzistencijalnog procepa, a emocionalnog i stvaralačkog viška nastala je „Santa Maria della Salute” i prerasla u himnu ljubavi, lepote i divnu opomenu. Laza Kostić nam je ostavio simfonijsku poemu koja nadilazi epohe, jer u njoj svih vremena razlike ćute, jer je otisak svakolikog ljudskog iskustva.

Pesma „Harmonia obscurae” je napisana vešto, u njoj lirski subjekt zavodi svog dragog, rečima i gestovima, inteligentnim pobedama, kaže se u obrazloženju žirija. Pesnikinja, u ovoj dugoj ali ipak lirskoj pesmi, menja ritmove, namerno ih izneverava. „Mašim tempo izlazim iz ritma”, priznaje na kraju prve strofe, ne rimuje i ne broji slogove, izbegava zadatosti i nametanja iz prošlosti: „Mašim tropare iskoračujem iz kanona”, priznaje na kraju treće strofe i „Mašim mere odstupam od uputstva”, kaže na kraju četvrte strofe. Na kraju poslednje, pete, ponovo se obraća svom sagovorniku:„Dragi, izbavi me iz ove pesme!”. Kako bi njena ljubav bila stvarna, a ne papirnata, kako bi se uspostavila željena harmonija, pa čak i ako ostane opskurna, tamna, zatvorena, prikrivena, tajna, navedeno je u obrazloženju odluke žirija.

Nagradu su Jani Aleksić uručili predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški i direktorka Doma kulture Branislava Sekulić. Nagradu čine plaketa sa prstenom, diploma i novčani deo. Radivoj Paroški je u obraćanju okupljenima u Malom pozorištu, podsetio na dugu i bogatu prošlost Srbobrana, te da je u njegovoj kulturi i dalje snažno sećanje na Lenku, Lazu i porodicu Dunđerski.

- Oni nisu samo naši, ali su najviše srbobranski. Moramo da budemo još jači i bolji u negovanju tradicije, poštovanju i očuvanju od zaborava tako znamenite porodice – rekao je Paroški i posebno zahvalio članovima porodica Dunđerski i Tanuryić, koji su prisustvovali uručenju nagrade.

Odluku da je upravo Jana Aleksić napisala najbolju ljubavnu pesmu na srpskom jeziku u poslednjih godinu dana, doneo je tročlani žiri kojim je predsedavao dr Zoran Đerić, a članice su mu bile i dr Dragana V. Todoreskov i Biljana Puškar.

Prigodni program ovim povodom obeležili su i prvak Srpskog narodnog pozorišta Miodrag Petrović koji je odigrao deo iz monodrame „Lazar" autora Zorana Subotičkog, stihove Kostićeve „Santa Maria della Salute” nadahnuto je govorio glumac Dragan Vujić Vujke, dok je program zatvoren nastupom hora RTS-a.

V. H.

Foto: Opština Srbobran