„Ленкин прстен“ Јани Алексић за на најбољу љубавну песму

- Огромна је част да за некога ко пише поезију у српској књижевности и култури да на овај начин буде духовно повезан са значајном фигуром домаћег песништва, а посебно са његовом музом Ленком Дунђерски и симболичким наслеђем њеног и имена њене породице – рекла је ауторка награђене песме захваљујући се на награди.

- То духовно симболичко озрачје, као и чувену легенду о љубави песника и племкиње спознала сам на летошњем обиласку војвођанских двораца, између осталих и дворца Соколац где се налази незабораван Ленкин портрет у природној величини који је урадио Урош Предић. Скоро сви Костићеви јунаци носе обележје трагичне судбине. Уметничко дело је сведочанство или израз непрестаног сучељавања са трагичним исходом, али и самопревазилажење. Из таквог егзистенцијалног процепа, а емоционалног и стваралачког вишка настала је „Санта Мариа dеlla Салуте” и прерасла у химну љубави, лепоте и дивну опомену. Лаза Костић нам је оставио симфонијску поему која надилази епохе, јер у њој свих времена разлике ћуте, јер је отисак сваколиког људског искуства.

Песма „Хармониа обсцурае” је написана вешто, у њој лирски субјект заводи свог драгог, речима и гестовима, интелигентним победама, каже се у образложењу жирија. Песникиња, у овој дугој али ипак лирској песми, мења ритмове, намерно их изневерава. „Машим темпо излазим из ритма”, признаје на крају прве строфе, не римује и не броји слогове, избегава задатости и наметања из прошлости: „Машим тропаре искорачујем из канона”, признаје на крају треће строфе и „Машим мере одступам од упутства”, каже на крају четврте строфе. На крају последње, пете, поново се обраћа свом саговорнику:„Драги, избави ме из ове песме!”. Како би њена љубав била стварна, а не папирната, како би се успоставила жељена хармонија, па чак и ако остане опскурна, тамна, затворена, прикривена, тајна, наведено је у образложењу одлуке жирија.

Награду су Јани Алексић уручили председник општине Србобран Радивој Парошки и директорка Дома културе Бранислава Секулић. Награду чине плакета са прстеном, диплома и новчани део. Радивој Парошки је у обраћању окупљенима у Малом позоришту, подсетио на дугу и богату прошлост Србобрана, те да је у његовој култури и даље снажно сећање на Ленку, Лазу и породицу Дунђерски.

- Они нису само наши, али су највише србобрански. Морамо да будемо још јачи и бољи у неговању традиције, поштовању и очувању од заборава тако знамените породице – рекао је Парошки и посебно захвалио члановима породица Дунђерски и Tanuryić, који су присуствовали уручењу награде.

Одлуку да је управо Јана Алексић написала најбољу љубавну песму на српском језику у последњих годину дана, донео је трочлани жири којим је председавао др Зоран Ђерић, а чланице су му биле и др Драгана В. Тодоресков и Биљана Пушкар.

Пригодни програм овим поводом обележили су и првак Српског народног позоришта Миодраг Петровић који је одиграо део из монодраме „Лазар" аутора Зорана Суботичког, стихове Костићеве „Санта Мариа dеlla Салуте” надахнуто је говорио глумац Драган Вујић Вујке, док је програм затворен наступом хора РТС-а.

В. Х.

Фото: Општина Србобран