Kotrljanje ravnicom: Vojvođansko paperje greje i Japance

Smatra da guščarstvo ima perspektivu i zbog potražnje paperja, koje kupuju Japanci.

Smanjenje populacije gusaka u prethodnom periodu uzrokovano je niskom otkupnom cenom perja. Nažalost, sakupljači nisu u prethodnom periodu plaćali realnu cenu proizvođačima i na njihovom trudu se obogatili, ali su u međuvremenu guščari gotovo nestali. Otkupljivači su primetili vremenom da bez proizvođača nećemo imati perja, konstatuje Guljaš.

Naš sagovornik napominje da, dok je prošle godine imao u svom delokrugu oko 4.000 gusaka uglavnom vojvođanskih proizvođača, u međuvremenu se taj broj više nego udvostručio pa perje otkupljuje od gazdinstava koja drže skoro 9.000 gusaka.   

Ne bih rekao da je to neki moj rejon, jer saradnike u poslu imam od Stanišića do Velikog Gradišta, na širokom području razdaljine oko 400 kilometara. Sada ima 8.000 gusaka kod proizvođača koje ja znam, ali male proizvođače koje imaju 10 ili 20 gusaka ne mogu da računam, jer ih ne znam. To je još uvek problem: mali proizvođači kažu da ne vredi više da drže guske jer im kilogram perja plaćaju svega 200 do 400 dinara, a ja ga otkupljujem za 1.200 ili 1.400 dinara, što nije isto, objašnjava Guljaš.

On precizira da sakupljači na terenu plaćaju nisku cenu perja, ali da on plaća višestruko veću cenu koja prevedeno u čvrstu valutu iznosi 10 do 12 evra, pa nije svejedno proizvođaču da li perje prodaje direktno njegovoj firmi ili malim sakupljačima, jer perje koje oni prikupe svakako stiže u Sentu. 

Najvažnije pitanje je u čijem džepu će ostati zarada, uverava Guljaš i dodaje da je prošle godine i on držao 2.500 gusaka, tako da zna šta je gajiti guske, koliko je mukotrpan i prljav posao čerupanja perja.

Trenutno sam jato gusaka smanjio na nekoliko stotina komada. Veliki je posao i odgovornost držati toliko veliko jato, uvideo sam da trenutno nemam odgovarajući prostor, ali za iduću godinu planiram da držim 3.000 gusaka, jer sam razmišljao da im obezbedim odgovarajuće prostorije. Od mene na salašu lane su svi jeli guščetinu, od lisica i pasa do lopova. Guščar ima veliki zadatak da očuva jato, jer tek kada je jato očuvano može računati na korist, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ako od stotinu gusaka 30 nestane, onda sve ode u propast.

Guljaš kaže da u vreme čerupanja ima potrebu za 15 do 18 radnika kojima obezbedi prevoz od kuće do mesta gde je jato, da broj angažovanih ljudi zavisi od veličine jata, a nakon obavljenog posla vraća ih kućama.

Ne znam koliko gusaka ima danas u Srbiji, jer sam u kontaktu sa proizvođačima koji u svojim jatima imaju 8.000, a prema nekoj mojoj proceni sa sivim guskama trenutno u Vojvodini nema ih više od 100.000, kaže Guljaš.

Na pitanje, šta uraditi da se guščarstvo unapredi, da ljudi koji nemaju posla a mogli bi u ovoj delatnosti da obezbede egzistenciju, Guljaš kaže da je dovoljno da se uspostavi kontakt s njim.

Izdajem guščiće i ako je pristup pošten, treba početi negovati male guščiće od tri-četiri dana, koji se otplaćuju s 300 grama perja. Potrebno je da ulažu samo u hranu i normalno je da proizvođači moraju biti svesni svojih mogućnosti. Ako neko nema uslova ne može se upuštati u držanje hiljade gusaka, jer dodatni prihod može da se obezebedi i držanjem 20, 30 i nekim skromnijim brojem gusaka. Sarađujem i s onima koji drže samo deset gusaka. Kako guske dobijaju perje i čerupaju se, tako se otplaćuju guščići. Otkupljujem već prvo čupanje koje nije toliko kvalitetno pa mu je cena najviše 600 dinara za kilogram, perjem iz kasnijih čerupanja se otplaćuju guščići, a i sav višak perja otkupljujem. Proizvođač već u jednoj sezoni može da otplati guščiće i ostvari zaradu. Bitno je da se guščići uzmu od marta do juna, jer ako se uzimaju kasnije teško da se iste sezone može otplatiti perjem, ali i to ne predstavlja problem jer se obaveze mogu izmiriti i naredne godine. Proizvođači moraju znati da na kraju otkupljujem i guščije meso po ceni od 220 dinara po kilogramu, ali samo od onih koji od mene preuzimaju guščiće i meni prodaju perje, pojašnjava Guljaš, napominjući da mu je cilj da ostvaruje što direktniju saradnju sa guščarima.

Na tržištu perja poslednje četiri godine, prema rečima Guljaša ima dosta teškoća, ali naš sagovornik uverava da se dobro snalazi, jer ima poznanstva i poslovnih veza, pošto mu je otac takođe bio perjar i držao je konfekciju za proizvodnju perjanih jakni “Mont” na čijoj je izradi svojevremeno bilo uposleno stotinu radnika, a pored jakni proizvodili su još perjane jorgane i jastuke.

Nisam finansijski imao snagu da ponovo pokrenem konfekciju, jer je to zahtevno ulaganje, pa jedino sirovo perje možemo prodati i na inostranom tržištu. Paperje od naših gusaka prodajem u Japan, direktnim izvozom kupcu sa kojim je sarađivao moj otac. Japanci kupuju samo kvalitetno paperje, ne sve i svašta, a mogu reći da su oni najstabilniji kupci. Treba znati da je za dobijanje jednog kilograma paperja potrebno izvršiti selektovanje skoro šest kilograma perja. Godišnje za Japan isporučujem nešto više od jedne tone paperja. Nije prevelika količina, ali i firma nam je mala. Cena paperja je tamo malo niska, ali ipak ima računice. Mislim da će za kvalitetno paperje biti tržišta, samo je sada problem što nemamo dovoljno novog perja, jer nemamo dosta gusaka, kaže Guljaš. 

Milorad Mitrović