U Ostojićevu letelo perje i paperje, kao nekad

Manifestaciju je otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede dr Nenad Katanić, a brojne učesnike su u ime domaćina i organizatora pozdravili predsednica Opštine Čoka Stana Đember, predsednik Saveta MZ Ostojićevo Josip Češljar i glavni organizator Mikloš Reperger.

Dvorište MKC ispunile su ekipe iz Sente, Čoke, Sombora, Ade, Kanjiže, Temerina, Gornjeg Brega, Padeja, Crne Bare, Bačkog Petrovog Sela i drugih mesta. Posetioci su se tiskali da probaju mirisne i hrskave guščije čvarke, delikatesnu yigericu i druge specijalitete, a guščetina je mirisala sa ražnja, roštilja i iz kotlića.

„Nekada je u selu svaka kuća imala pet, deset ili dvadesetak gusaka, koje su se držale na otvorenom prostoru na ulicama, a sada je takav način držanja domaćih životinja praktično zabranjen, pa je to doprinelo da je u selima sve manje gusaka. Pokušavamo da guščarstvo ponovo nađe svoje mesto u domaćinstvima, jer imamo dosta pašnjaka i mogućnosti za njihovo držanje, što treba iskoristiti, da se sela razvijaju i držanjem gusaka“, smatra Mikloš Reperger, čije jato od preko 300 gusaka najveće u selu.

Perje i paperje je letelo na sve strane za vreme takmičenja u čerupanju gusaka, u kome je najspretnija i najbrža bila Piroška Tobyić iz Bačkog Petrovog Sela. Ona kaže da nije svejedno kako se pri čerupanju drži guska, kako se razvrstava perje i postupa sa belim pernatim lepoticama, odnosno kako će guska izgledati nakon čerupanja. Sve je nadgledao predsednik žirija  otkupljivač perja Čaba Guljaš iz Sente. Ekipa „Pernate devojke“ u čijem sastavu je bila pobednica Piroška, zaista je delovala reprezentativno, a činile su je ustvari majke i ćerke.

„

Takmičenje u čerupanju gusaka u Ostojićevu foto:Dnevnik.rs/ M. Mitrović

Prvo smo ispekle čvarke i guščiju jetru, sa lukom smo dinstali guščiju krv, kako to spremamo i kod kuće, a za ručak spremamo supu i pečenu guščetinu“, otkriva kapiten ekipe Ilona Varga.“Kod kuće držimo 30 do 50 gusaka, pa se na trpezi jela od guščijeg mesa nađu svake druge nedelje ili bar jednom mesečno. Guske vredi držati zbog mesa, ali prihod donosi i perje. Iz prvog čerupanja cena je manja, ali iz kasnijih čerupanja je bolja jer je i perje kvalitetnije, pošto ima više paperja. Guske se čerupaju četiri puta, kada je sezona bolja i pet puta. Za dan se može očerupati 50 komada, a perje prodajemo otkupljivaču u Senti.“

Deneš Kenjereš iz Martonoša prvo je ispekao čvarke, potom se u vreloj guščijoj masti pekla jetra, batake je uvio u staniol i lagano pekao na tanjirači, a povrh toga od guščetine spremio ukusne ćevape i punjene pljeskavice.

„Guščija mast je najbolje mazati na hleb i posuti našom domaćom martonoškom začinskom paprikom. Imamo u Martonošu još dosta gusaka, mi u dvorištu godišnje negujemo 15 do 20 komada, tako da bude i bataka za dimljenje. Najbolje je meso kada guska prođe godinu, mada se u jatu drže i duže od tri godine. Guščija jetra je delikates i zbog toga je prilično skupa, kilogram staje 5.000 do 6.000 dinara, a od jedne guske bude i pola kilograma“, objašnjava Kenjereš, čija ekipa „Reka i guska“ je u generalnom plasmanu osvojila prvu nagradu, ispred ekipe Hajdukova.

Ekipa majki i ćerki iz Bačkog Petrovog Sela foto:Dnevnik.rs/ M. Mitrović

Posle pečenja čvaraka i jetre Davor Stojkov uveravao je da za svoju ekipu iz Crne Bare kuva dobar gulaš, jer je u kotlić pristavio meso od cele guske.

„Gulaš spremam na naš crnobarski način, nasecka se puno crnog luka, a ostali začini su po ukusu. Gusaka u Crnoj Bari može da se nađe, ali ne kao što ih je nekad bilo. Gulaš kuvamo od guske koju su obezbedili domaćini iz Ostojićeva, pa se nadam da će biti ukusan kao od naših crnobarskih, jer guska je uvek guska“, smatra Stojkov.

Da su i u obližnjem Padeju guske sve manje zastupljene u dvorištima potvrđuje zamnica predsednice udruženja žena „Sunce“ iz Padeja Juliš Smiljanski, ali recepti za specijalitete od guščetine nisu zaboravljeni. Dok su ih uveseljavali muzičari iz Sente, njen utisak je da je žiri bio zadovoljan čvarcima i mekom pečenom jetrom, jer nije bila gorka, pojašnjava da je zbog toga treba „zdravo dobro znati peći“, a da se u kotliću kuva na starinski način guščiji paprikaš sa krompirom, kao što je njena mama spremala.

Mikloš Reperger ima najveće jato gusaka u Ostojićevu foto:Dnevnik.rs/ M. Mitrović

„Nekada na ulicama u Padeju skoro da nije bilo trave, nego samo zemlja, jer bi guske svu travu popasle, a sada kada nema gusaka, travu nema ko da kosi pa je prostor ispred mnogih kuća zarastao u korov, pogotovo onih koje su prazne“, ukazuje Juliš Smiljanski.

Da sve bude potaman na prvoj „Guščijadi“ u Ostojićevu, pored domaćina pobrinuo se i poznati organizator etno manifestacija Imre Es Sabo, a stručni žiriji su za nagrađivanje ocenjivali su specijalitete od guščetine. Prvu nagradu za najukusniji paprikaš osvojio je Ivan Terek iz Sombora, drugu Ferenc Požgai iz Ade i treću Šandor Kišlinder iz Bačke Topole. Pobednička je bila rakija kruškovača Nandora Bajusa iz Ade, za najlepši štand prva nagrada pripala je ekipi „Kiš liba“ (Mala guska) iz Gornjeg Brega, a bilo je i drugih priznanja koje su učesnici poneli iz Ostojićeva. 

M. Mitrović