Kotrljanje ravnicom: Šarani treba da budu strateški važni

Ribnjaci “Kapetanskog rita” kod Velebita se prostiru na 675 i u Srpskom Miletiću skoro 400 hektara, uz godišnju produkciju oko 1.100 tona ribe, najviše šarana.

- Proizvodni rezultati su ove sezone dosta bolji u odnosu na prošlu, s obzirom da su i vremenske prilike bile povoljnije, ali to ne može da nam pomogne jer smo prethodne dve godine puno izgubili zbog kovid pandemije, finansijski i drugim segmentima. U startu smo imali velikih poteškoća zbog načina nasađivanja ribe, u narednom periodu došlo je do drastičnih poskupljenja hrane za ishranu ribe od 30 do 60 posto, a uvećavaju se i drugi troškovi. Međutim, nepovoljan je ukupan položaj ribarstva ne samo zbog pandemije, nego zato što nije prepoznato kao nešto što je vrlo značajno u proizvodnji zdrave hrane - predočava direktor “Kapetanskog rita” Krum Anastasov.

Krum ukazuje da su svetske tendencije da se konzumira riba iz akvakulture, te da iako sva istraživanja kazuju da je to nešto što je normalno, kod nas nije tako. Napominje da su sve okolne zemlje zbog pandemije pomagale svoje ribare finansijski iz nacionalnih i evropskih fondova, tako da su oni u mnogo boljem položaju. Dodaje, da sve zemlje koje su nam konkurenti na tržištu, imaju regulisan status u pogledu problema koje ribnjacima nanose štetočine, poput kormorana, vidri i drugih. Dok u Hrvatskoj dobijaju značajnu nadoknadu za štete, naši ribari se  bore tako što angažuju lovačka udruženja ili sami nastoje da nekako oteraju jata kormorana i druge štetočine.    

- Što se tiče konzumiranja ribe, u Srbiji se svodi na pet kilograma godišnje po stanovniku. Problem je što od ukupne količine ribe, riba iz akvakulture Srbije čini svega do 15 posto, što je strašno, jer ostalo se uvozi. Pokušavamo da izvozimo u zemlje u okruženju i za sada to postižemo jedino u Bosnu i Hercegovinu - kaže Krum.

I dok je u svetu prisutan trand promovisanja proizvodnje ribe u ribnjacima za ishranu stanovništva ribom kao zdravom hranom, a s druge strane otvorene vode se čuvaju od izlova, u Srbiji se smanjuju površine pod ribnjacima. Krum konstatuje da je pre 15 godina u Srbiji je bilo oko 15.000 hektara šaranskih ribnjaka, dok se trenutno prostiru na ispod 5.000.

- Država bi ribarstvo morala prepoznati kao nešto što je strateški vrlo važno, jer u Srbiji postoji oko 150.000 hektara neplodnog slatinastog zemljišta koje se nalaze na vodotokovima i mogu da se iskoriste za proizvodnju ribe. Na drugoj strani, mogli bi dobiti razne vrste subvencija, da nam pomogne finansijski kao što to čine ostale zemlje u okruženju. Mi imamo subvenciju od 10 dinara po kilogramu prodate ribe, a PDV na prodatu ribu je oko 40 dinara, pa se iz toga može videti koja je to pomoć. Puno bi nam značilo oslobađanje plaćanja vodoprivrednih obaveza, jer recimo u odnosu na Hrvatsku izdaci po tom osnovu su nam osam puta veći, dok su ribnjaci u Češkoj, Mađarskoj i Bugarskoj oslobođeni plaćanja tih obaveza. U odnosu na naše ribnjake, svi su u vreme kovid pandemije dobili velika finansijska sredstva za pomoć i za opstanak ribarstva. Imamo potrebe da obezbedimo velike količine hrane za ribu, ali za ribarstvo kao granu stočarstva još nije omogućeno da dobijemo pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Više puta smo aplicirali, međutim, problem je što nije definisano uslovno grlo za ribu, iako je Zakon usvojen pre skoro deceniju i po - napominje Krum.

Sadašnji položaj ribarstva ne uliva nadu za razvoj, bez obzira što raspolažemo velikim mogućnostima.

Mamac za kupce

Sezona je posta i slava, kada se u Srbiji na trpezama nađe najviše ribe. Potražnja je na lanjskom nivou, a direktor “Kapetanskog rita” Krum Anastasov konstatuje da je proizvodnja ribe ove sezone u Srbiji smanjena za 30 odsto, zato što ribnjaci nisu imali sredstava za ulaganje u proizvodnju ili zato što su se pojedini ribnjaci ugasili.

- Moramo uticati na to da ljudi konzumiraju našu ribu, pošto je zdrava i sigurno možemo se pohvaliti da u Evropi, što se tiče šarana, nema kvalitetnije ribe. Trenutna veleprodajna cena šarana je 340 dinara za kilogram, s tim što veliki trgovački sistemi i ove godine šarana koriste za mamac za ulazak kupaca u svoje prodajne objekte, pa ruše cenu ribe, što nije opravdano. Prošle sezone je cena ribe na tržištu bila ispod proizvođačke, što je bilo strašno, dok je ove godine ispod realne cene - ukazuje Krum Anastasov.  

-  Mi se nekako trudimo da bar imamo prostu reprodukciju, ali sa ovakvim uslovima i sa ovakvim problemima i to će biti problem, ako nas ne pomognu. Tražili smo kao grupacija da nam povećaju sunvencije. Na kraju krajeva i trenutno stanje u Srbiji, koja polako gubi velike ribnjake, takva je da ribarstvo prestaje da bude interesantno za ulagače  - smatra Krum.

Tehnolog na Ribnjaku “Kapetanski rit” mr Stanislav Čičovački kaže da je formiranje i stvaranje ribnjaka veoma zahtevno, kako finansijski tako i za obezbeđenje neophodnih uslova za funkcionisanje.

- Za intenzivnu proizvodnju potrebno je oko 10.000 evra za podizanje jednog hektara ribnjaka, a u poluintenzivnom ekstenzivnom sistemu ulaganje je do 5.000 evra ulaganja, ali to je tek neki početki kapital. Neophodan je dovod vode, da li iz reka, kanala ili bunara, ribnjak ne može da funkcioniše bez električne energije, a treba obezbediti i finansije za nasad mlađi i ishranu, kao i prateće troškove, tako da su ekonomski uslovi podizanje ribnjaka veoma zahtevni - naglašava Čučković.

Milorad Mitrović