Котрљање равницом: Шарани треба да буду стратешки важни

Рибњаци “Капетанског рита” код Велебита се простиру на 675 и у Српском Милетићу скоро 400 хектара, уз годишњу продукцију око 1.100 тона рибе, највише шарана.

- Производни резултати су ове сезоне доста бољи у односу на прошлу, с обзиром да су и временске прилике биле повољније, али то не може да нам помогне јер смо prеthodnе две године пуно изгубили због ковид пандемије, финансијски и другим сегментима. У старту смо имали великих потешкоћа због начина насађивања рибе, у наредном периоду дошло је до драстичних поскупљења хране за исхрану рибе од 30 до 60 посто, а увећавају се и други трошкови. Међутим, неповољан је укупан положај рибарства не само због пандемије, него зато што није препознато као нешто што је врло значајно у производњи здраве хране - предочава директор “Капетанског рита” Крум Анастасов.

Крум указује да су светске тенденције да се конзумира риба из аквакултуре, те да иако сва истраживања казују да је то нешто што је нормално, код нас није тако. Напомиње да су све околне земље због пандемије помагале своје рибаре финансијски из националних и европских фондова, тако да су они у много бољем положају. Додаје, да све земље које су нам конкуренти на тржишту, имају регулисан статус у погледу проблема које рибњацима наносе штеточине, попут корморана, видри и других. Док у Хрватској добијају значајну надокнаду за штете, наши рибари се  боре тако што ангажују ловачка удружења или сами настоје да некако отерају јата корморана и друге штеточине.    

- Што се тиче конзумирања рибе, у Србији се своди на пет килограма годишње по становнику. Проблем је што од укупне количине рибе, риба из аквакултуре Србије чини свега до 15 посто, што је страшно, јер остало се увози. Покушавамо да извозимо у земље у окружењу и за сада то постижемо једино у Босну и Херцеговину - каже Крум.

И док је у свету присутан транд промовисања производње рибе у рибњацима за исхрану становништва рибом као здравом храном, а с друге стране отворене воде се чувају од излова, у Србији се смањују површине под рибњацима. Крум констатује да је пре 15 година у Србији је било око 15.000 хектара шаранских рибњака, док се тренутно простиру на испод 5.000.

- Држава би рибарство морала препознати као нешто што је стратешки врло важно, јер у Србији постоји око 150.000 хектара неплодног слатинастог земљишта које се налазе на водотоковима и могу да се искористе за производњу рибе. На другој страни, могли би добити разне врсте субвенција, да нам помогне финансијски као што то чине остале земље у окружењу. Ми имамо субвенцију од 10 динара по килограму продате рибе, а ПДВ на продату рибу је око 40 динара, па се из тога може видети која је то помоћ. Пуно би нам значило ослобађање плаћања водопривредних обавеза, јер рецимо у односу на Хрватску издаци по том основу су нам осам пута већи, док су рибњаци у Чешкој, Мађарској и Бугарској ослобођени плаћања тих обавеза. У односу на наше рибњаке, сви су у време ковид пандемије добили велика финансијска средства за помоћ и за опстанак рибарства. Имамо потребе да обезбедимо велике количине хране за рибу, али за рибарство као грану сточарства још није омогућено да добијемо право пречег закупа државног пољопривредног земљишта. Више пута смо аплицирали, међутим, проблем је што није дефинисано условно грло за рибу, иако је Закон усвојен пре скоро деценију и по - напомиње Крум.

Садашњи положај рибарства не улива наду за развој, без обзира што располажемо великим могућностима.

Мамац за купце

Сезона је поста и слава, када се у Србији на трпезама нађе највише рибе. Потражња је на лањском нивоу, а директор “Капетанског рита” Крум Анастасов констатује да је производња рибе ове сезоне у Србији смањена за 30 одсто, зато што рибњаци нису имали средстава за улагање у производњу или зато што су се поједини рибњаци угасили.

- Морамо утицати на то да људи конзумирају нашу рибу, пошто је здрава и сигурно можемо се похвалити да у Европи, што се тиче шарана, нема квалитетније рибе. Тренутна велепродајна цена шарана је 340 динара за килограм, с тим што велики трговачки системи и ове године шарана користе за мамац за улазак купаца у своје продајне објекте, па руше цену рибе, што није оправдано. Прошле сезоне је цена рибе на тржишту била испод произвођачке, што је било страшно, док је ове године испод реалне цене - указује Крум Анастасов.  

-  Ми се некако трудимо да бар имамо просту репродукцију, али са оваквим условима и са оваквим проблемима и то ће бити проблем, ако нас не помогну. Тражили смо као групација да нам повећају сунвенције. На крају крајева и тренутно стање у Србији, која полако губи велике рибњаке, таква је да рибарство престаје да буде интересантно за улагаче  - сматра Крум.

Технолог на Рибњаку “Капетански рит” мр Станислав Чичовачки каже да је формирање и стварање рибњака веома захтевно, како финансијски тако и за обезбеђење неопходних услова за функционисање.

- За интензивну производњу потребно је око 10.000 евра за подизање једног хектара рибњака, а у полуинтензивном екстензивном систему улагање је до 5.000 евра улагања, али то је тек неки почетки капитал. Неопходан је довод воде, да ли из река, канала или бунара, рибњак не може да функционише без електричне енергије, а треба обезбедити и финансије за насад млађи и исхрану, као и пратеће трошкове, тако да су економски услови подизање рибњака веома захтевни - наглашава Чучковић.

Милорад Митровић