KOTRLJANJE RAVNICOM Porodica Molović posvećena duvanu 

U tom iščekivanju smo zatekli porodicu Radiše Molovića (55) iz Vitojevaca, mesta u rumskoj opštini, koja duvan uzgaja na 14 hektara, odnosno oko 25 jutara. Molovići su u “duvanskoj priči” od 1997. godini, kada je proizvodnju počeo Radišin otac na manjoj površini i maloj sušari, pa su najviše zahvaljujući podršci terenskog referenta senćanske fabrike duvana Slavka Bolića, proširivali proizvodnju.

Uzgajanje “virdžinije” počeli su na tri katastarska jutra, a površinu pod ovom kulturom su znatno proširili i sada raspolažu sa četiri moderne sušare sa po 60 ramova.

U poslove su uključeni svi članovi porodice, a što je za pohvalu pored Radiše poljoprivredno gazdinstvo je zasnovao stariji sin Vladimir (29), iako sa diplomom Visoke poslovne škole u Novom Sadu, odlučio se za ostanak na selu i poljoprivredi, a koliko može pripomaže i mlađi Nemanja (23), uz studije menadžmenta u agrobiznisu još je neodlučan.

- Stalno sam bio uz dedu i oca u proizvodnji duvana i zavoleo sam taj posao, koji nije lak, ali mi nekako odgovara. Dok traje proizvodnja duvana sigurno ću raditi, pomagati i sarađivati, a nadam se da će potrajati i da neću morati tražiti posao u struci. Oduvek sam voleo život i rad na selu, nisam težio tome da odem i radim u gradu, bez obzira što sam studirao u Novom Sadu. Ko radi i ozbiljno je posvećen poslu, može da obezbedi sigurnu egzistenciju na selu, kao što je mi vidimo u proizvodnji duvana, koja je profitabilna. Tu smo svi skupa, porodično radimo posao i mislim da je za početak najbolje - uveren je Vladimir Molović, koji se sprema za svadbu, zakazanu za 1.jun, a mlada Biljana iz susednih Grabovaca već je u svom novom domu u Vitojevcima i čekaju prinovu.

Mlađi sin Nemanja još je između studija u Novom Sadu i ispomaganja u poslovima kod kuće. Diploma menadžera u agrobiznisu, može biti od koristi, ali još se nije opredelio, da li će posle studija ostati u selu ili izabrati drugi put.

- Ako pitate mlade, život je bolji u gradu, ali mene vuku na selo poslovi u gazdinstvu u koje se uključujem po potrebi. Još sam neoopredeljen, ali evidentno je da života ima na selu. Mladi iz Vitojevaca su se mahom pozapošljavali većinom u firmama u Rumi, Šimanovcima i drugde, odmah po završetku srednje škole. Ko ima uslove, mislim da je bolje ostati u poljoprivredi i biti svoj gazda, nego za drugog raditi - smatra Nemanja.       

Radiša Molović je po struci hemijski tehničar i do 2007. godine radio je u proizvodnji celuloze u sremskomitrovačkom “Matrozu”, nekadašnjem gigantu u proizvodnji celuloze i papira.

- Kada sam dobio otkaz počeli smo da širimo proizvodnju duvana pa nisam hteo da tražim posao u drugoj firmi. Lošija zemlja u ataru Vitojevaca, uglavnom je treća i peta klasa, odgovara za proizvodnju duvana, pa smo i mi krenuli ozbiljnije u ovu proizvodnju. Postoji priča, da duvan upropašćava zemlju, pa neki vlasnici neće da je daju u zakup, ali to nije tačno. Zemlju koju radimo u zakup đubrimo i ne iskorišćavamo je, a obično njive u zakup uzimamo na pet godina, tako da o njima vodimo računa - objašnjiava Radiša Molović.

Posla u proizvodnji duvana ima, jer kreće se početkom marta zasnivanjem rasada u plastenicima, a Radiša konstatuje da s obzirom da je prošla polovina maja, duvan je već trebao biti rasađen, međutim, nije moglo zbog vremena.

- Za ovih 25 jutara, koliko smo namenili duvanu, treba nam tri do tri i po dana za rasađivanje. Većinom rasađivanje radimo sami i uz pomoć komšija iz sela. Brat od strica vozi traktor, ja i mlađi sin smo na sadilici i još dve komšinice… - navodi Radiša.

Kad list prispe početkom jula Molovićima treba sedam berača, plus četvorica koji pakuju i iznose duvan, tako da bez 11 ljudi berba ne može da se odvija, a potrebna je četiri meseca, sve do prvog mraza. Angažuju se sezonci berači, a uključuju se i članovi porodice.

- Do sada smo uvek imali radne snage odavde iz sela, a za narednu berbu pola će biti ljudi iz sela, a druga polovina sa strane. Imamo dogovor da nam dođe grupa iz Ruskog Sela kod Kikinde. U selu nemamo dovoljno radne snage, za sezonske poslove jedna ista grupa ljudi se vrti stalno, a ostalo radno sposobno se zaposlilo u Platičevu i Rumi. Do sada smo odrađivali bebru, kako će bi ove sezone još je znak pitanja, ali nadamo se da posao moći da se obavi – kaže Molović. 

Spram kvaliteta zemljišta i uslova, Molovići kažu da su prinosi suvog lista zadovoljavajući, jer u proseku postižu preko dve tone suvog lista “virdžinije” po hektaru.

- Velika je razlika koristi od proizvodnji duvana, u odnosu na ostale ratarske kulture, ali velika je i razlika što se tiče posla i ulaganja. Sreća, od početka izuzetno korektnu saradnju imamo sa Fabrikom duvana Kompanije JTI u Senti i mi se trudimo da maksimalno odradimo ono što se od nas očekuje, a i oni ispunjavaju ugovorene obaveze. U proseku smo prošle sezone isporučivali list druge klase, mada mislim da bi mogli još bolje. To zavisi prvo od nas, kakav je duvan na njivi, kako ga osušimo i posle klasiramo i spakujemo u kutije za isporuku, a tek na kraju od ocene kvaliteta na liniji isporuke u Senti - smatra domaćin iz Vitojevaca. 

Radiša napominje da je prošle godine išao u fabriku u Sentu na klasiranje duvana i konstatuje da je 95 posto zadovoljan, mada, ima utisak da je između prve i druge razlika u nekim nijansama.

Tekst i foto:  Milorad Mitrović