Kotrljanje ravnicom: Zdrava hrana iz bio bašta malih baštovana
KANJIŽA: Ogledna bio bašta agronoma i baštovana Kalmana Bedea iz Kanjiže zauzima do 300 kvadratnih metara dvorišta porodične kuće i u njoj su prvi prolećni skup u sredu imali baštovani, koji su naučili nešto novo, razmenili iskustva i rasad povrća.
Bede je diplomirani inženjer agronomije sa šest decenija staža u poljoprivredi, od čega je polovinu u organskoj proizvodnji, bio je i prvi inspektor za organsku proizvodnju u vreme kada je pokrenut rad subotičkog udruženja “Terras”.
Zahvaljujući inicijativi iz Mađarske i osnivanju Saveza eko proizvođača Karpatskog basena u koji je uključeno osam zemalja, čiji je Bede potpredsednik za Srbiju, sa istomišljenicima je od pre pet godina uspeo da zainteresuje i okupi u ekološku sekciju kanjiškog Udruženja “Meta Terra” preko 170 poklonika bio bašte. Uz malo svakodnevnog truda, na malim površinama, sve je više pristalica proizvodnje zdrave hrane, pa porodice Kalmana Bedea i većine malih baštovana, kada su prolećni zeleniš i povrće prilično skupi, nemaju potrebe da idu na pijacu.
Za kratko vreme bi u Srbiji, po mom mišljenju i na osnovu višedecenijskog iskustva, moglo da se uključi mnogo više ljudi, malih baštovana, a korist bi bila višestruka. Kada bi se resorno ministarstva pomoglo bar malo, raznim edukacijama, finansijski i na druge načine, u Srbiji bi mogli imati napraviti 200.000 do 300.000 ovakvih bašta. To je nacionalno bogatstvo koje sada nije iskorišćeno, smatra Bede.
Neiskorišćenog prostora za male bio bašte ima na svakom koraku u mnogim dvorištima, a primera radi u bio bašti Bede u malom dvorištu uzgaja preko 50 raznih vrsta biljaka, od povrća, lekovitog bilja, voća i čokota vinove loze, lepo su se uklopili i mali plastenik, pa i mini farma zečeva, za koju zeleniša ima iz bašte.
Verujem da je lepo, ali nikakve koristi u dvorištu nemamo samo od negovanja tuja i trave. A ako pogledaš u bio bašti kakva je ova ima svega. Sve se uzgaja bez pesticide i herbicida, nema upotrebe veštačkog đubriva, ima komposta i svih uslova da vrlo lako proizvodimo zdravu hranu. Evo, vidite kombinaciju zasada šargarepe i crnog luka. Red šargarepe, red crnog luka, pa šargarepa svojim mirisom otera lukovu muvu, a opet luk svojim mirisom otera štetočine koje napadaju šargarepu. Takvih kombinacija ima još dosta. Između kupusa korisno je saditi nekoliko strukova paradajza, jer kupusna sovica ne voli miris paradajza, objašnjava Bede, koji je za svoju bio baštu dva puta nagrađivan na takmičenju za najlepšu u Karpatskom basenu, a ove godine će se takmičiti za zvanje - večitog baštovana!
Na malom prostoru ogledne bio bašte Kalmana Bedea pored povrća, lekovitog bilja, voćki i čokota vinove loze, mesta je ostalo i za malu zelenu površinu za igru dece i druge aktivnosti. Mini farma zečeva se jako dobro uklapa i važna je jer u prihrani biljaka koristimo zečiji stajnjak i kompost, a u pripremi komposta koristimo biljne ostatke iz bašte.
Na taj način imamo sve što je neophodno i nije uopšte potrebno da donosimo i koristimo nešto drugo spolja. Nema potrebe za veštačkim đubrivom i zaštitnim hemijskim sredstvima, čija upotreba nije dozvoljena, nego koristimo samo biološki način zaštite bilja, ukazuje Bede.
Povrća i voća ima dovoljno za potrebe domaćinstva, pa čak ima i viškova, ne samo kod Bedea, nego i kod drugih malih baštovana, za koje ima mnogo zainteresovanih. Na mini farme se godišnje odgoji 50 do 60 zečeva, pa zečetine bude za spravljanje oko 25 kilograma kobasica i druge gurmanluke. Kao što u proleće baštovani između sebe trampe rasad i semena, tako se kada prispeju trampe i viškovi ubranih plodova. Bede priča da se to obavlja na “šuška pijacama”, po ugledu na slično, što su prilikom posete videli kod malih baštovana u Sloveniji.
Mi uopšte ne idemo na pijacu, ne kupujemo ništa jer sve proizvodimo, pa ima i viška. U malom plasteniku ispod folije godišnje rodi 400 kilograma paradajza, nama je potrebno za zimnicu oko 50 litara i isto toliko porodici ćerke koja živi u Budimpešti. Međutim, moj unuk u Budimpešti već ima svoju bio baštu, jer je ovde naučio sve što je potrebno za baštovanluk. Najbolje se sve prenosi na decu, tako da u ovu bio baštu dolaze mališani iz zabavišta i osnovci iz škole, koji kao sunđer upijaju sve što im kažemo i probaju sve ove naše proizvode. A, kada dođu kući onda pitaju roditelje: Pa zašto mi nemamo bio baštu, kao Kalman bači?, objašnjava Bede.
On dodaje da za negovanje svoje bašte dnevno utroši oko sat efektivnog rada, ali da u njoj sa društvom provodi mnogo više vremena, uživajući u prirodi, pogotovo što je okolina čista, uz cvrkut ptica.
Milorad Mitrović
