Kotrljanje ravnicom: Mraz i uvoz koče proizvodnju maka
Gazdinstvo Lasla i Irene Kalmar iz Bačke Topole uz ostale ratarske kulture značajnije je posvećeno uzgoju maka, jer od dvadesetak hektara koje obrađuju ove sezone pod makom je zasejano 4,5 hektara.
U zavisnosti od plodoreda i veličine parcela pod makom se nađe oko četvrtine poseda, a još su zastupljeni uljana repica na desetak hektara i pšenica.
Stara izreka kaže da – maka ima kuća svaka, sada baš to i ne važi, ali porodica Kalmar ga ima najviše u Bačko Topoli i okolini. Mak se seje s jeseni, krajem oktobra i početkom novembra u vreme kada se seje i pšenica, a početkom marta zbog niskih temperature bilo je problema sa izmrzavanjem, pa kada se tako što desi mora se preračunavati da li ono što mraz ne uništi vredi ostaviti ili zasejati nešto drugo od prolećnih useva.
Porodica Kalmar se oduvek bavila makom, pa se Laslo u proizvodnju upućivao od malena jer su ga sejali i njegovi roditelji. Mak posle setve treba negovati kao i druge kulture, špartati, ručno okopavati i proređivati, a i od bolesti štititi jer mak najviše napada peronospora, odnosno plamenjača.
Najlepša slika sa njiva pod makom je kada procvetaju, slažu se Laslo i Irena, koji uvek seju plavi mak, sortu “Plavi Dunav” ali ima i proizvođača koji uzgajaju beli mak. Laslo objašnjava da je seme poreklom iz Češke ili Mađarske, a da sada seme obezbeđuje iz sopstvene proizvodnje.
- Za setvu je potrebno oko dva kilograma maka po hektaru, ali kada nikne treba ga proređivati prilikom okopavanja, motikom ili čupanjem, jer sitno seme ne može baš najpreciznije da se poseje sa odgovarajućim razmakom, čak i korišćenjem najpreciznijih modernih sejalica za sitnija semena –objašnjava Laslo Kalmar.
Rod maka po hektaru se kreće od 300 do 1.000 kilograma, u zavisnosti od sezone i sklopa biljaka. Mak se uzgaja u suvom ratarenju, ali od suše više zna da ga pogodi oluja ili pre zrenja kišovito vreme, kada polegne i čaure mogu da istrule. Laslo napominje da po hektaru treba da bude oko milion biljaka, ali svaka biljka može da ponese rod samo u jednoj ukoliko je ređi sklop, ali i u više čaura, tri, četiri pa i pet, a sve zavisi i od godine. Berba maka je krajem juna i do polovine jula. Nekada su se čure sekle ručno, a sada se rod ubira mašinski kombajnom, uz specijalno podešavanje novijih mašina koje imaju elektroniku. Pošto se ubere mak sa polomljenim čaurama, pa je potrebno selektiranje i finalna dorada da se dođe do čistog zrna maka.
Mušterije koje su kupovale mak od Lasla i Irene Kalmar iz Bačke Topole, tražile su da prave i kolače, pa prilagođavajući se njihovim zahtevima ponuda je proširena.
- Kupci maka su se malo šalili, a i ozbiljno su predlagali… Tako smo počeli da pravimo štrudle sa makom. Dodatno smo prionuli na posao i mislim da su mušterije zadovoljne našom poslasticom. Štrudlu pravim po domaćem receptu i koliko vidim mušterije su zadovoljne – kaže Irena Kalmar.
- Imamo selektor i doradu sami radimo, pa se mak potom skladišti u drvenim sanducima ili yakovima. Trenutno se na pijacama na malo za kilogram maka može dobiti 400 dinara, a u većim gradovima i 500 dinara. Nudimo ga i u mlevenom stanju, da je domaćicama lakše što je nešto skuplje, u ponudi je i hladno ceđeno makovo ulje i litar staje 2.000 dinara. Nemamo opremu za ceđenje ulja pa taj deo obavljamo uslužno kod prerađivača iz okoline – saznajemo od Lasla.
Laslo i Irena mak, makovo ulje i štrudle prodaju na pijacama u Bačkoj Topoli, Kanjiži, Subotici, Vrbasu, Apatinu, ponekad skoknu i do Novog Sada i okoline.
- Kao i kod mnogih drugih poljoprivrednih proizvoda računicu kvari nekontrolisani uvoz. Trebala bi više da se zaštiti domaća proizvodnja, jer iz uvoza na tržištu Srbije stiže znanto jeftiniji mak. Nudio sam mak velikim proizvođačima kolača, ali oni nisu zainteresovani jer ga uvoze najviše iz Španije, gde proizvođači po hektaru dobijaju subvencije 700 do 800 evra, a ja samo 4.000 dinara, i naravno, da onda mogu kod nas jeftinije prodavati svoje proizvode – ukazuje Kalmar.
Prema rečima našeg sagovornika, u odnosu na druge ratarske kulture, proizvodnja maka je isplativija “za nekoliko zrnaca” , posebno zbog toga što svu robu sami prodaju, preko sopstvene vage, međutim, treba imati u vidu da na sve to ima i dodatnih troškova za odlazak na pijace. Od pre tri godine Kalmar je u setvenu strukturu uvrtsio i uljanu repicu i sa desetak hektara ova kultura u ekspanziji sada zauzima polovinu površina na njegovom posedu.
- Uljana repica se u poslednje vreme sve više seje, ali videćemo na kraju kakve su računice, jer i tu ima dosta rada, naročito na prskanju radi zaštite useva i prihranjivati. Cena je prethodnih godina bila solidna, a kako će dalje videti, unapred ne znamo. Proizvodnju uljane repice ugovaram sa firmom “Gebi” iz Čantavira. Imaju stovarište u bačkoj Topoli i do sada nije bilo problema sa isporukom i plasmanom.
Milorad Mitrović