Kad će licitacija
SOMBOR: Nezadovoljni što još uvek nije raspisana licitacija za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području Sombora, pedesetak poljoprivrednika
okupili su se juče pred somborskom Skupštinom grada. Kašnjenjem licitacije, po njihovim rečima, dovodi se pitanje i ovogodišnja proizvodna sezona, pošto su neki agrorokovi već prošli.
„Imajući u vidu da već dve godine nije sprovedena licitacija državnog zemljišta i da nemamo saznanja da li će ona biti sprovedena ove godine, ugrožena nam je proizvodnja, koju zbog toga ne možemo kvalitetno da planiramo”, navodi se u zvaničnom obraćanju poljoprivrednika gradskim vlastima.
Predstavnike poljoprivrednika, među kojima su dominirali oni iz Gakova, Stanišića, Aleksa Šantića i Riđice, primili su na razgovor gradski čelnici, a kako je gradski većnik zadužen za poljoprivredu, Zoran Miler, od pre nekoliko dana u ostavci, medijima se zvanično posle sastanka šturo obratio samo Boris Bulović, pomoćnik gradonačelnika za ubanizam i zaštitu životne sredine. On je juče bio spreman da obelodani samo to da će se razgovori sa poljoprivrednicima nastaviti i da će se sledeći sastanak sa njima održati 3. februara.
S druge strane, poljoprivrednici u protestu su bili daleko kritičniji nego u zvaničnom saopštenju podeljenom predstavnicima medija, a u kojem zahtevaju da ih gradska vlast do 3. februara informiše o sudbini njihovog zahteva za raspisivanjem licitacije za zakup državnih oranica.
- Za zakup je predviđeno 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, od kojih je najveći deo u atarima Gakova i Stanišića, pa računica jasno govori koliku štetu trpe svi poreski obveznici zbog neispunjavanja ove zakonske obaveze. Ako se zna da je prosečna početna cena zakupa 30.000 dinara po hektaru, lako je izračunati da godišnje republički i buyet lokalne samouprave trpe štetu od 4,2 miliona evra. Taj manjak direktan je rezultat javašluka i bahatosti koji je neko svojim neradom proizveo - ogorčen je, kao i njegove kolege, Mile Đapić.
Paori su složni, ako izostanu adekvatni odgovori gradskih vlasti, da se njihov „glas čuje glasnije, a način na koji bi to sprovodili nije nikom u interesu“.
M. Miljenović
Za hiljade hektara niko nije plaćao
Koren višegodišnjih problema sa licitiranjem državnih oranica u Somboru se, tvrde upućeni, krije u sudbini neprivatizovanih poljo-preduzeća kao što su „Graničar“ u Gakovu i „Aleksa Šantić“. Upravo se tim kolektivima koji obrađuju državnu zemlju bez učešća na licitaciji, izlazilo u susret. Naime, zbog protesta radnika svaki put bi iz Ministarstva poljoprivrede dolazio nalog da se nekoliko hiljada hektara izuzme iz obavezujućeg Programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, kako bi ova preduzeća imala na čemu da rade.
Ta preduzeća nisu sa lokalnom samoupravom potpisivala nikakve ugovore o korišćenju zemlje, kako bi izbegla bilo kakve obaveze po osnovu najma. Pošto, upropaćene kako jesu, firme nisu imale novca ni za zasnivanje proizvodnje, zaključivani su ugovori o „poslovno-tehničkoj“ saradnji sa privatnicima, pa se do žetve više nije znalo ni ko ore, ni ko kome plaća. Tačnije, zakup državne zemlje nije plaćao niko.