Jezera Fruške gore - epizoda Ljukovo: Nesrećni početak i mokar kraj
INĐIJA: Neće baš u lepom sećanju reportera “Dnevnika” ostati četvrti po redu odlazak na teren u okviru serijala tekstova o jezerima Fruške gore i Srema, jer je put do sela Jarkovci i jezera Ljukovo nedaleko od Inđije bio prepun iskušenja za neobaveštenog i nemarnog novinara.
Prva greška je bila izbor puta jer je stari put iz Novog Sada za Beograd obustavljen na Banstolu, te je izbor pao na rutu preko Iriškog venca… Katastrofalna greška je bila skretanje na Iriškom vencu ka Čortanovcima i vožnja putem koji bi zbog stanja u kojem se nalazi, realno, morao biti zatvoren. Nakon golgote koju je “Dnevnikova” “škoda” stoički podnela, na red je došla neobaveštenost novinara koji je tek pred čortanovčku raskrniscu shvatio da zbog radova ni tu neće moći da se uključi na stari put ka Inđiji i dalje prema jezeru u Jarkovcima.
Usledio je povratak do Krušedola, pa preko Maradika i konačno do Inđije. Pauza u Inđiji pokazala se kao još jedan pogrešan korak… Raspitivanje o jezeru i putu do Jarkovaca, sendvič i voda, osim onih dvesta i kusur dinara u pekari, koštali su reportera “Dnevnika” i mobilnog telefona, zaboravljenog na zidiću ispred Gradske biblioteke i Gimnazije.
Spoznaja o izgubljenom telefonu sa 700 i nešto kontakata, raznoraznim fotografijama itd, došla je tek sat i po vremena kasnije na jezeru u Jarkovcima, i to nedugo nakon još jedne, takođe obeshrabrujuće – da na jezeru od 40-ak hektara nema “žive duše”.
Jezero Ljukovo, koje po tabli koja viri iz vode nedaleko od brane, koristi Ribolovački savez Vojvodine, pruža se u dužinu oko 2 kilometra uz samo selo, dok je široko u proseku oko 200 metara. Tragajući za nekim ko je tog, u prvom delu, sunčanog dana došao na jezero, a ujedno i za telefonom (jer je flešbek slike ostavljenog telefona ispred inđijske gimnazije stigao malo kasnije) prešao sam veći deo obale i lično se uverio da jezerom “caruju” patke i tek izvedeni pačići, dok je prisustvo ljudi primetno samo po nekoliko vikendica i kućica koje se nalaze rasute uz jezero.
Livada na blagoj padini obale koja se koristi kao “gradska plaža” jeste pokošena što ukazuje da će se uskoro pojaviti i neki kupači, mada nam je jedan od meštana na koje smo naišli nakon par sati obigravanja oko jezera, rekao da voda već par godina i nije baš za kupanje, ali da nije siguran kakvi su zvanični nalazi.
Slične informacije smo dobili i od mladića i devojke koji su sa još jednim dečakom došli u jednom momentu do jezera kako bi prošetali i napravili fotografije i snimke svojih “izmotavanja” po obali… Kažu da su iz Golubinaca i da često kada su usput, svrate do jezera Ljukovo, ali i da se nisu kupali u njemu jer nisu sigurni kakva je voda.
Naziv: Jezero Ljukovo (Jarkovačko jezero)
Lokacija: Selo Jarkovci kod Inđije
Površina: oko 40 hektara
Nastanak: Akumulacija
Dubina: 4 – 5 metara
Upotreba: Pecanje i kupanje (na svoju odgovornost)
Telefon naravno nije pronađen niti na jezeru u Jarkovcima niti u Gimnaziji u Inđiji, ali je u samom selu pronađen poneki sagovornik na temu jezera.
Nisu hteli doduše da se “slikaju” za novine, ali su ispričali da jezero i nije baš u sjajnoj “kondiciji” i da postoji strah da je zatrovano pesticidima i fekalnim otpadom. Naime, još pre par godina je inspekciji prijavljeno da su pojedini meštani u jezeru ispirali svoje cisterne za zalivanje, kao i da se u njega prazne cisterne kojima se čiste septičke jame, tako da štetu ne mogu da nadoknade fruškogorski izvori iz okoline Jaska odakle navodno stižu vodene žile koje pune jezero. Jedan od žila se “otela” jezeru i izbila iza brane gde je sada u jednom od odvodnih kanala postavljena cev iz koje ide voda, i po koju dolaze meštani, ali opet uz podeljeno mišljenje o njenom kvalitetu…
Ipak, na jednom mestu uz obalu jezera Ljukovo je bilo poprilično gužve. Reč je o nekadašnjem letnjikovcu čuvenog vlastelina, Petra Pejačevića, jednog od braće iz porodice koja je tokom 19. veka vladala Sremom. Letnjikovac koji se nalazi stotinak metara od obale jezera, danas se koristi kao vrtić Predškolske ustanove “Boško Buha” i za nastavu kombinovanog odeljenja od 1. do 4. razreda OŠ “Dušan Jerković”. Nastava je već bila pri kraju, kao i “Dnevnikov” obilazak ovog jezera nad kojim su se izneneda, u skladu sa pričama koje smo čuli, stvorili tamni oblaci iz kojih je krenuo pljusak što je bilo zvono za kraj naše posete.
Niko Perković
