Језера Фрушке горе - епизода Љуково: Несрећни почетак и мокар крај

Прва грешка је била избор пута јер је стари пут из Новог Сада за Београд обустављен на Банстолу, те је избор пао на руту преко Иришког венца… Катастрофална грешка је била скретање на Иришком венцу ка Чортановцима и вожња путем који би због стања у којем се налази, реално, морао бити затворен. Након голготе коју је “Дневникова” “шкода” стоички поднела, на ред је дошла необавештеност новинара који је тек пред чортановчку раскрнисцу схватио да због радова ни ту неће моћи да се укључи на стари пут ка Инђији и даље према језеру у Јарковцима.

Уследио је повратак до Крушедола, па преко Марадика и коначно до Инђије. Пауза у Инђији показала се као још један погрешан корак… Распитивање о језеру и путу до Јарковаца, сендвич и вода, осим оних двеста и кусур динара у пекари, коштали су репортера “Дневника” и мобилног телефона, заборављеног на зидићу испред Градске библиотеке и Гимназије.

Спознаја о изгубљеном телефону са 700 и нешто контаката, разноразним фотографијама итд, дошла је тек сат и по времена касније на језеру у Јарковцима, и то недуго након још једне, такође обесхрабрујуће – да на језеру од 40-ак хектара нема “живе душе”.

Језеро Љуково, које по табли која вири из воде недалеко од бране, користи  Риболовачки савез Војводине, пружа се у дужину око 2 километра уз само село, док је широко у просеку око 200 метара. Трагајући за неким ко је тог, у првом делу, сунчаног дана дошао на језеро, а уједно и за телефоном (јер је флешбек слике остављеног телефона испред инђијске гимназије стигао мало касније) прешао сам већи део обале и лично се уверио да језером “царују” патке и тек изведени пачићи, док је присуство људи приметно само по неколико викендица и кућица које се налазе расуте уз језеро.

Ливада на благој падини обале која се користи као “градска плажа” јесте покошена што указује да ће се ускоро појавити и неки купачи, мада нам је један од мештана на које смо наишли након пар сати обигравања око језера, рекао да вода већ пар година и није баш за купање, али да није сигуран какви су званични налази.

Сличне информације смо добили и од младића и девојке који су са још једним дечаком дошли у једном моменту до језера како би прошетали и направили фотографије и снимке својих “измотавања” по обали… Кажу да су из Голубинаца и да често када су успут, сврате до језера Љуково, али и да се нису купали у њему јер нису сигурни каква је вода.

Назив: Језеро Љуково (Јарковачко језеро)

Локација: Село Јарковци код Инђије

Површина: око 40 хектара

Настанак: Акумулација

Дубина: 4 – 5 метара

Употреба: Пецање и купање (на своју одговорност)

Телефон наравно није пронађен нити на језеру у Јарковцима нити у Гимназији у Инђији, али је у самом селу пронађен понеки саговорник на тему језера.    

Нису хтели додуше да се “сликају” за новине, али су испричали да језеро и није баш у сјајној “кондицији” и да постоји страх да је затровано пестицидима и фекалним отпадом. Наиме, још пре пар година је инспекцији пријављено да су поједини мештани у језеру испирали своје цистерне за заливање, као и да се у њега празне цистерне којима се чисте септичке јаме, тако да штету не могу да надокнаде фрушкогорски извори из околине Јаска одакле наводно стижу водене жиле које пуне језеро. Један од жила се “отела” језеру и избила иза бране где је сада у једном од одводних канала постављена цев из које иде вода, и по коју долазе мештани, али опет уз подељено мишљење о њеном квалитету…

Ипак, на једном месту уз обалу језера Љуково је било поприлично гужве. Реч је о некадашњем летњиковцу чувеног властелина, Петра Пејачевића, једног од браће из породице која је током 19. века владала Сремом. Летњиковац који се налази стотинак метара од обале језера, данас се користи као вртић Предшколске установе “Бошко Буха” и за наставу комбинованог одељења од 1. до 4. разреда ОШ “Душан Јерковић”. Настава је већ била при крају, као и “Дневников” обилазак овог језера над којим су се изненеда, у складу са причама које смо чули, створили тамни облаци из којих је кренуо пљусак што је било звоно за крај наше посете.

Нико Перковић