Fruškogorsko jezero Moharač - pecaroški raj sa ukusom dobrog vina

Prema rečima Zvonka Kopistinskog iz Sremske Mitrovice, kojeg smo zatekli u nameštanju štapova, u poslednje vreme riba slabije „grize“ te je za četiri dana koja je proveo na jezeru u baraci na obali koju je sagradio sa trojicom prijatelja, jedva video poneku ribu.

- Zabacujem po ceo dan, ali nešto neće... Svi koji dolazimo ovde redovno na pecanje primećujemo poslednjih par godina da ribe ima sve manje i čini se da služba Nacionalnog parka pod čijom nadležnošću je jezero slabije poribljava nego ranije što je velika šteta jer je Moharač jezero jedno od najboljih lokacija za pecanje u Sremu i na Fruškoj gori... – jada se Zvonko, inače bivši komercijalista u „Matrozu“, na svoje pecaroške muke.

Prema njegovim rečima za ambijent na jezeru, mir i cistoću se ne može požaliti, ali je kako kaže riblji fond znatno smanjen u odnosu na raniji period.

- Ima tu još uvek dosta kapitalaca, pogotovo tamo u dubini kod brane. Prošlog leta sam odavde dvogledom gledao kako preko puta izvlače soma od 68 kila, bio je 2,6 metara dugačak, a naravno priča se da ima i većih... – kroz smeh kaže Zvonko i dodaje da je za pohvalu poribljavanje jezera linjakom koji je još uvek u potpunoj zabrani jer se čeka da ribe narastu.

- Dosta nas je apelovalo na službu Nacionalnog parka da vrate u jezero i amura, ali nam je rečeno da se neće ubacivati jer nije autohtona vrsta – kaže Zvonko i dodaje da je tokom sezone ribokrađa na jezeru gotovo nemoguća jer svi pecaroši dolaze sa urednim dozvolama i u kontaktu su sa ribočuvarima kojima se javljaju sumnjive aktivnosti na vodi ili obali.

Iako na jezero Moharač većina dolazi zbog ribolova, ovih dana glavna atrakcija na vodi je porodica labudova koja je pre par dana prvi put izvela mlade u „šetnju“ jezerom. Nakon što su obišli par krugova po jezeru, ipak su odlučili da se „upoznaju“ sa reporterom „Dnevnika“ te su došli i do obale. Nakon početne netrpeljivosti koja se manifestovala kroz neprijateljsko šištanje, u kraćem „razgovoru“ sa mamom i tatom labudom, ipak smo dobili saglasnost roditelja da fotografišemo i objavimo fotografije njihovih osmoro paperjastih potomaka...  

Osim po lepoti, čistoj vodi i prelepom ambijentu jezera smeštenog između fruškogorskih brežuljaka, Moharač je poznat i po vinariji „Kube“, vlasnika Đure Kubečke čiji su vinogradi smešteni na samoj obali i iz kojih se pruža jedan od najlepših pogleda na jezero. Đura kaže da na 2,5 hektara vinograda uvek ima puno posla i da se obaveze tokom dana samo smenjuju. Međutim iako sigurno treba mnogo truda da vinogradi dovedu „pod konac“, kao što i jesu u vinariji „Kube“, Đura je uz to uspeo da izgradi i čitav kompleks objekata na obali čime je jezero Moharač obogaćeno za jedan ozbiljan turistički centar koji nudi sve ono po čemu je Fruška gora poznata – odmor u miru, prirodne lepote, kvalitetno vino...

- Dolaze kod nas uglavnom grupe iz cele Srbije i ko god dođe prvi put, oduševi se i jezerom i ambijentom i naravno našom vinom. Ova lepota jednostavno opija ljude kao vino, a mi smo tu da dopunimo taj utisak – priča Đura, kojeg nismo hteli duže da zadržavamo jer ga je u vinogradu „čekala“ motika i okopavanje u kojem smo ga prekinuli tragajući za najboljom pozicijom oko jezera.    Ovaj kraj Fruške gore oko Vizića i Erdevika je poznat po velikom broju izvora pijaće vode od kojih se jezero Moharač i puni.

Izgradnjom brane i hidrosistema neophodnog za ovakvo jezero, neki od izvora u neposrednoj blizini su promenili svoje izdane. Tako je jedan od izvora probio kroz zid betonskog odvoda iza brane, a meštani su ga u međuvremenu zacevili i sada je to mesto na koje mnogi dolaze po vodu za piće neverovatne fruškogorske svežine...

Niko Perković