Izložba „Orhideje Fruške gore” na Iriškom vencu

- Ljudi povezuju orhideje sa tropskim krajevima i sa onima koje viđamo po cvećarama, ali one su biljke koje rastu svuda - kaže autor izložbe „Orhideje Fruške gore” i dodaje da, gde ima života, ima i orhideja. - Kako se ide ka severu ili jugu planete, gde su uslovi lošiji, orhideja je manje. U tropima su to vrste koje rastu na drveću, a u umerenim područjima rastu u zemlji. Druga uočljiva razlika je ta što tropske imaju krupne cvetove, a naše imaju sitne.

Orhideje su same po sebi ugrožene jer se kod nas ne mogu naći u velikom broju. Budući da nisu naročito „atraktivne”, ne preti da će ih ljudi ubrati ili iskopati i presaditi. Neke rastu samo na fruškogorskim livadama, a druge su sakrivene po šumama.

- Svaka orhideja je u vezi sa određenom gljivom u zemlji i ne može da živi bez nje, stoga mora da ima stabilno stanište kako bi opstala - objašnjava Savić. - Semena su veoma sitna i čim proklijaju, moraju da se povežu sa određenom gljivom s kojom živi u simbiozi. U početku ona parazitira na gljivi, a kad izađe iz zemlje, formira stablo i listove, postaje “samostalna”, dolazi do fotosinteze i sebi stvara hranu, ali ne može da se oslobodi gljive i ta veza ostaje za ceo život.

Skoro, pa romantično. Orhideje su same po sebi, može se reći, i vrlo mudre. Mogu da žive i podzemnim načinom života, a kad procene da im je zgodno, izađu napolje pa cvetaju. Ili ipak ne. Tako da, ako ste jedne godine zatekli orhideju na nekom mestu, već sledeće ne mora da bude tu. Naravno, „ne dobije noge” u međuvremenu, samo odluči da vas ne obraduje svojim karakterističnim cvetom i manje-više nesvakidašnjim izgledom.

- Najveći broj orhideja vara svoje oprašivače. Izgledaju kao da nude nektar, a nemaju ga, čak izgledaju i mirišu kao ženke insekata, te tako mame mužjake koji žele da se pare, ali samo obave oprašivanje biljke - kaže Dragiša Savić. - Ima cvetova koji liče na mirne vojnike sa kacigama, neki na majmunčiće,... Ovo cveće uglavnom cveta u maju i junu, neko tokom leta, a samo jedna vrsta raširi svoje latice tek u oktobru.

Tekst i foto: L. Radlovački