Inicijativa u lokalnom parlamentu: Žitište da se oduži Radomiru Antiću i dr Toši Piperskom
ŽITIŠTE: Šef odborničke grupe SPS – JS u Skupštini opštine Žitište Predrag Amižić je na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta podneo inicijativu da se na rodnoj kući slavnog jugoslovenskog i srpskog fudbalera i fudbalskog trenera i stručnjaka Radomira Antića postavi spomen ploča, u znak sećanja na ovog velikana, koji je rođen upravo u Žitištu. Amižić je podneo incijativu i da Dom zdravlja u Žitištu ponese ime istaknutog lekara dr Toše Piperskog.
Šef socijalista u žitištanskom parlamentu je uz oba predloga dostavio i obrazloženja. On je izrazio nadu da će svi odbornici na sledećoj sednici Skupštine opštine jednoglasno podržati ove inicijative i da će nakon toga biti prosleđene nadležnim organima na usvajanje i realizaciju.
Radomir Antić je rođen u Žitištu 22. novembra 1948. i u ovom srednjobanatskom mestu je živeo do svoje sedme godine. Preminuo je 6. aprila prošle godine u Madridu.
Najveći deo igračke karijere proveo je noseći crno-beli dres beogradskog Partizana. Ostaće upamćen kao jedini fudbalski stručnjak koji je u svojoj karijeri bio trener u sva tri slavna španska fudbalska giganta - u Real Madridu, Atletiko Madridu i Barseloni. Takođe je jedan od samo dvojice trenera koji su bili na čelu stručnog štaba i Barselone i Reala. Bio je i selektor reprezentacije Srbije od 2008. do 2010. godine.
Skupština opština Žitište svojevremeno ga je proglasila za počasnog građanina, jer je na svakom mestu i u svakom trenutku isticao da je rođen u Žitištu i samim tim je afirmisao ovu sredinu.
Toša Piperski bio je istaknuti doktor i prvi predsednik Narodnog odbora, a građani Žitišta ga pamte kao narodnog lekara. Potiče iz jedne od najstarijih porodica u Žitištu, koja je bila nadaleko poznata kao poštena i radna. Život je proveo uz suprugu Darinku, koja je bila prosvetna radnica, a jedno vreme i direktorka škole.
Oni koji su ga poznavali govorili su da se dr Piperski uvek nalazio na radnom mestu i tamo gde je bio najpotrebniji pacijentima. Išao je od sela do sela i nikada se nije žalio na umor. Dugo se kolebao šta da studira, ali posle svih strahota koje je preživeo za vreme rata odlučio se za medicinu. Osim u ambulanti, pacijente je primao i kod svoje kuće, pođednako raspoložen, spreman da im pruži pomoć i da se sa njima našali i popriča.
Ž. B.
