GOSPOĐINAČKA PIJACA SREDOM Stariji vole kupovinu na otvorenom
GOSPOĐINCI: Svake srede u Gospođincima održava se seoska pijaca u centru, na prostoru posebno namenjenom za to.
Pijaca se rano razilazi, prodavci su tu obično do devet sati ili najkasnije do pola deset. Na ovoj pijaci može se pronaći spektar raznih proizvoda, uključujući voće, povrće, proizvode domaće radinosti, kao i odeću i obuću.
Međutim, jedna tezga privlači posebnu pažnju, a prodavac Dragomir Suljić svojim osmehom i humorom ne ostavlja ravnodušnim ni kolege prodavce, a ni kupce. Ovaj Koviljčanin i Kaćanin prodaje začinsku papriku, a na njegovoj tezgi može se kupiti mlevena slatka i ljuta paprika, ajvar i razni proizvodi, koje iz svog gazdinstva prodaje već dvadeset godina.
- Sada je vrhunac prodaje zbog svinjokolja i pravljenja kobasica. Naši proizvodi izdvajaju se po vrhunskom kvalitetu, a i po raznovrsnosti, svako može naći za sebe ono što voli. Prodajem deset vrsta paprike, malo maka, paradajz, ajvar, domaće sokove i druge proizvode koje pravimo supruga i ja već dve decenije. Robu prodajemo na pijacama, i od kuće, ali i na vašarima, poput onih u Rumi, Debeljači, Bašaidu, Temerinu - pričaSuljić.
Primetno je da su uglavnom stariji meštani ti koji pijacu redovno posećuju. Čini se da mladi na selu nisu tako zainteresovani za ovaj vid kupovine i da preferiraju druge načine nabavke potrepština. Kako kažu Gospođinčani, mladi su prihvatili drugačije potrošačke navike.
- Mladi možda više cene brzu i praktičnu kupovinu koja im omogućava da istovremeno obave više stvari, dok mi stariji imamo više vremena i uživamo u tradicionalnom iskustvu pijace - istakla je jedna meštanka.
Iako posećenost pijaca na selu nije velika, one i dalje opstaju i zadržavaju posebnu draž. Ne samo da pružaju priliku za kupovinu svežih proizvoda i domaće radinosti, već su i mesto gde se održava zajedništvo lokalaca. Pijace na selu su autentične, pružaju prostor za interakciju među meštanima, a važne su i u očuvanju lokalnih proizvođača i zanatlija. Kao važan deo lokalnog identiteta i kulture, svakako ih je potrebno očuvati ne samo u sećanju starijih generacija, već kao neuporedivo laku i šarmantnu tradicionalnu kupovinu na otvorenom.
Tekst i foto: M. Rašić