„Dnevnik” u viševekovnom selu: Nadalj

Svesni da iz svog rodnog mesta mogu da postignu sve što žele, ako dovoljno žele, imaju prednost da ne moraju da napuštaju svoj kraj po svaku cenu. Baš zbog toga njihova osmoletka beleži sve veći broj đaka, a porodice, koje su se i doselile zahvaljujući pokrajinskom projektu povratka mladih na selo, imaju i više od dvoje-troje dece.

- Naravno, svi mi želimo da ostvarimo nešto veće, ali se vraćamo tamo odakle smo - kaže mlada predsednica Saveta Mesne zajednice Nadalja Dejana Aleksijević, ističući veoma važnu prednost i same lokacije naselja. - Što se samog stanovništva tiče, vidi se razlika između starijih i mlađih generacija, dolazi do nerazumevanja i razilaženja, ali moramo da idemo u skladu sa vremenom u kom se nalazimo. Ali, u suštini, čuvamo se, pazimo jedni na druge, negujemo tradiciju koju imamo i čuvamo bogatu istoriju.

Svak’ na svoju stranu...

Gde su tri nasmejane žene, tamo je zagarantovana i dobra priča! To su nam i dokazale vredne meštanke Nadalja Miladinka Zlatanov, Vesna Šašić i Miroslava Siriški koje smo zatekli u parku koji redovno održavaju i sređuju. Ponosne na zelenilo kojim su okružene, ipak su tužne što se selo poprilično promenilo i to, kako tvrde, na gore...

- U Nadalju je nekad bilo lepše, zbog svega - hrabro nam govori Miladinka, naslonjena na metlu i srećna što bar dva-tri meseca godišnje za nju sigurno ima posla. - Bilo je urednije, narod je bio bolji, jednostavno je sve bilo drugačije... Sad su se meštani povukli svak’ na svoju stranu.

Dok se stariji „zatvaraju” u svoja dvorišta i kuće, mladi odlaze u veće gradove i inostranstvo, a oni koji ostaju, gle čuda, nisu voljni da rade, tvrdi Miroslava, koja je jedina od ove tri rodom iz Nadalja. Ipak, ne odoše svi iz ovog mesta, pa je ostao i pokoji frajer, makar za neumorno Vesnino oko.

Kako bi bili u korak s vremenom i svojim meštanima obezbedili osnovne uslove za kvalitetan život, u Nadalju je rešeno kompletno pitanje vodovoda - promenjene su cevi i izgrađena je fabrika vode. Gasifikacija je pokrila celo selo, a u dogovoru sa „Srbijagasom”, Mesna zajednica dobija 50 odsto od ukupne cene priključaka, što su ujedno i jedini prihodi koje imaju.

- Ono što nam je trenutno najneophodnije i na čemu radimo, jesu putevi. Verujem da ćemo do kraja godine krenuti s radovima preko javno-privatnog partnerstva, a to će značiti da će nekoliko ulica konačno dobiti asfalt, a ostale čeka kompletno presvlačenje - pojašnjava Aleksijević.

Plan je i da, dodaje naša sagovornica, u skorijoj budućnosti naprave i plažu na Velikom Bačkom kanalu gde imaju vikend zonu. A konstantno održavanje i uređenje centra se podrazumeva, jer ono mora biti „pod konac”, premda „mali huligani” umeju da naruže tu sliku.

- Pre dve godine smo potpuno opremili dečje igralište i ne znam da li je prošlo mesec dana, mobilijar je već bio slomljen - razočarana je predsednica, mada svesna da rešavanje tog problema leži u vaspitanju i saradnji sa roditeljima. - To je jedan od razloga zbog čega smo predvideli postavljanje video nadzora, ali to kad se uselimo u novu zgradu Mesne zajednice.

Od pustare do vojne granice

Nadalj je osnovan 1801. godine i to kao najmlađe priključeno mesto u Šajkaškom bataljonu. Sam naziv je austrougarskog porekla i označava pustaru na kojoj je selo i sagrađeno.

Stanovnici su se najpre bavili stočarstvom, a potom su prešli na uzgajanje ratarskih kultura.

Novi objekat čeka završno tehničko opremanje, a onda će postati kutak i Mesnoj zajednici, seoskoj biblioteci, JKP „Graditelju” gde će meštani moći da plaćaju komunalne račune, modernoj svadbi za venčavanja, dok će objekat biti i domaćin stalnoj izložbi lika i dela Momčila Tapavice, koji je bio prvi olimpijac iz Nadalja i arhitekta.

Ovo viševekovno selo može da se pohvali baletsko-ritmičkom sekcijom „Nadaljske zvezdice” koja postoji već 40 godina, mladim ali vrednim KUD-om „Ivanjsko cveće”, ali i uspešnim sportistima koji treniraju odbojku, yudo ili fudbal.

Lea Radlovački