Dnevnik u viševekovnom selu Doroslovu
- Da vam pravo kažem, više čovek nije pametan... Sami znate kako je tu po selima, odlaze nam mladi, ne možemo ih sprečiti. Nama je sada jedino ostalo da ovim mladima koji su rešili da ostanu, nekako ulepšamo život u selu, koliko možemo - počinje priču novoizabrani predsednik Saveta Mesne zajednice Doroslovo Zvezdan Milinković, pre nego što smo stigli išta da pitamo.
- Imamo mlade bračne parove koji se bave poljoprivredom, koji su našli neki posao u okolini. Ima ih, ali nema ih mnogo. I sami znate, šta mi možemo da uradimo? Možda da sredimo neki deo sela da se deca i majke druže i igraju, da napravimo neko kupalište, svi ćemo sesti i zajedno se dogovoriti...
Najveći problem je, nastavlja Milinković, taj što mlade ništa ne privlači u ovom mestu, nemaju neki konkretan cilj i žive od danas do sutra. Pride, sve više ima onih koji odlaze u inostranstvo, a u Doroslovo se vraćaju kako bi s porodicom proslavili veće praznike.
- Nikad nisam imao želje da odem odavde - kaže predsednik, koji je u Doroslovo došao pre 27 godina kao izbeglica iz Hrvatske. - Svako ko je živeo vani nije ništa bolje živeo od mene! A danas... Malo nam je opština. Ako svi znamo šta je Sombor bio kao grad po industriji, a sad je tako pao, mnogo toga je propustio, i šta mi sad možemo tu očekivati?
S godišnjim budžetom od nepuna dva miliona dinara, kao Mesna zajednica nisu u mogućnosti bilo šta konkretno da urade za svojih oko 900 meštana. Od 800 kuća u selu, polovina je prazna. A najveći problem je voda koja nije za piće, zbog čega u centru sela već godinama imaju cisternu.
- Deset godina deca u školi piju vodu iz cisterne! Onda nam iz opštine kažu kako smo dobili kompletno nove cevi! Jesmo, ali džaba kad u njima nema vode - ogorčen je Milinković, tvrdeći da nema dlake na jeziku i da je već nekoliko puta „onima gore“ skretao pažnju na goruće boljke u svom selu. - Istina, ne možemo ni sve da čekamo da nam drugi urade. Treba više truda da uložimo da bismo ulepšali život svima nama u selu. Mi se borimo i borićemo se!
Ipak, dobro je u Doroslovu to što im je osnovna škola do osmog razreda, ambulanta svakodnevno ima lekara, imaju i apoteku, a i pošta redovno radi.
- Mi imamo pacijente koji jedva čekaju da se otvori radnja! Uzmite njihov karton, kad su oni poslednji put bili kod doktora? Nikad, to je istina živa. Oni se ni ne hrane, odu tamo, drmnu jednu-dve i odu nešto da rade, a takvih ima dosta, ali ne idu kod doktora - šali se predsednik Saveta.
Kad se sve skocka u Doroslovu
- Doroslovo ima sve što nam je potrebno osim pijaće vode - kaže nam Nataša Gubatov Milić, koju je iz Sombora u ovo selo dovela ljubav. - Jako volim Doroslovo i ljude, i to što je mirno i tiho, čak je i vazduh drugačiji.
Iako joj je muž preminuo, Nataša je odlučila da ostane u ovom mestu i pre tri meseca je pokrenula sopstvenu manufakturicu suvenira na CNC mašini. Kaže da je zadovoljna i da, ako ovako nastavi s radom, moći će lepo da živi, ali za sada mora da radi i razne poslove preko interneta.
- Sebe samo ovde vidim, nekako mi se život tako skockao. Ćerka je završila srednju školu i radi sa mnom, a sin putuje za Sombor u školu. Nemam problem s tim, neka odu, probaju, vide, ovde uvek mogu da se vrate - kaže Nataša.
A ko je najaktivniji u selu? Poljoprivrednici i lovci! Ovi prvi, kojih je oko 70 odsto od ukupnog stanovništva, uzgajaju pšenicu, kukuruz, soju, uljanu repicu, neki su počeli da se bave industrijskom konopljom i lavandom, dok ima i nekoliko mini stočarskih farmi. Međutim, kako su prestali da uzgajaju šećernu repu i da je prskaju „kineskim sredstvima“, oko 5.000 hektara lovišta ponovo je puno zečevima.
„Slaaaaadoleeeeeeed!” na točkovima
Ne viđa se svakog dana sladoleyija na biciklu. Danas skoro uopšte. Međutim, Doroslovo je i po tome posebno - ima sladoled na točkovima, a i verne kupce koji na povik „Slaaaadoleeeeeeed!“ odmah izlaze ispred kuće i čekaju na red po svoju kuglu-dve.
- Ovaj posao traje već 40 godina, a ja prodajem 30 - kaže nam sladoledžija Iđa, koji se sekira da će mu biznis, koji ide s kolena na koleno, propasti nakon naše reportaže. - Kako se to koleno nije slomilo negde?! Sve se manje isplati, manje je i dece.
- Ove godine, nakon sedam godina, opet smo dobili zeca, nije ga do sad bilo. Nisu poljoprivredncii otrovali zečeve, ali sredstva su uticala da se njihova reprodukcija postepeno smanji. A kako se repa ne seje, zečevi su opet krenuli - priča Milinković, srećan što u selu imaju lovačku sekciju „Mostonga Doroslovo“, koja okuplja 30 lovaca. - Osim zečeva, imamo i srne, fazane, divlje svinje... Od 15. aprila kreće sezona i to uglavnom budu pojedinačni lovovi.
Lea Radlovački