„Dnevnik“ u viševekovnom selu - Glogonj

I nije to samo naš utisak, uverili su nas meštani koji kažu da se svi oduševe njihovim naseljem kad dođu u posetu, a očito je da ni oblačni decembar ne može mnogo da naruži šarenu sliku koja vas okružuje gde god da se nađete u selu.

- Ovo je izuzetno mirno mesto koje ima povoljan geografski položaj - kaže nam predsednik Saveta Mesne zajednice Glogonj Slavko Jovanovski, koji je ujedno i direktor Doma kulture. - Nalazimo se na teritoriji Pančeva, grada koji je jedan od najrazvijenijih u Srbiji, pritom nam je blizu i Beograd, tako da naši sugrađani imaju mogućnost da biraju gde će da se zaposle. Ipak, ne dešava se da se ljudi masovno iseljavaju odavde, jer je kod nas poprilično zastupljena poljoprivreda od koje meštani mogu lepo da žive. Mnogi su i zaposleni i bave se ratarstvom, jednostavno ovde žive vredni ljudi koji stižu na sve strane i maksimalno su posvećeni prosperitetu svojih porodica.

Upravo je to i razlog zbog kog nećete sresti mnogo Glogonjaca po ulicama ili kafićima. Ali zato kupusa i krompira imaju na sve strane!

- Dominantna grana nam je povrtarstvo, odnosno uzgoj krompira i kupusa, čuveni smo po tome - pojašnjava Jovanovski. - Bar 80 odsto domaćinstava se bavi time i možemo da kažemo da je to brend Glogonja.

Planine zamenili ravnicom i boljim životom

Još 1972. godine Mile Janjić je došao sa ženom i dvoje dece iz Vranja u Glogonj. Kako kaže, došao je za boljim životom i u početku mu je najviše trebalo da se navikne na ravnicu, ali zbog činjenice da im je ovde sve bliže - bolnica, škola, prodavnice - brzo su se prilagodili sredini koja ih je, pride, odmah prihvatila.

- Ljudi su odlični - uzvikuje deda Mile, kog smo sreli kod autobuske stanice, na kojoj je izašao iz autobusa vraćajući se iz Pančeva. - Ove godine slabije idem do grada, ali odem tako na pijacu, prodavnicu...

O Glogonju ima da kaže sve najlepše. Veli da se selo mnogo promenilo otkad je on u njemu, ali da je sad „finije, nema šta“, naročito što imaju novu crkvu, popravljenu školu, sređen vodovod. Jedino šta ga, reklo bi se, muči, jesu cene koje su iz godine u godinu sve više, ali priznaje da može da živi od penzije, budući da je još kao građevinac sazidao dve kuće i svojoj porodici obezbedio fin život.

Ako se bavite računicom, zamislite sad koliko tu bude glavica kupusa, ako u selu živi oko 3.000 ljudi! Ali, povrće na stranu, jer nije ono jedino što čini mesto u kom smo rešili da zavirimo, Tamiš i njegovo uređeno priobalje su takođe najvažnija i najlepša „stvar“ koju zatičete prilikom posete.

- Tamiš je naša velika prednost. U proteklom periodu smo uređivali park, dečje igralište, izletište, a sređujemo i sportski centar na otvorenom koji se takođe nalazi uz reku. Tu su zastupljeni i lov, ribolov, prilika za odmaranje, uživanje, imamo skelu, pa tako nas sve više posećuju i dolaze sa strane, jer promovišemo Glogonj i preko eko-turizma - priča naš sagovornik, skrećući nam pažnju na podatak da se i čuvena scena na reci, u filmu „Ko to tamo peva“, snimala upravo na njihovom „parčetu“ Tamiša.

Osim navedenog, u Glogonju se poprilično radi - renoviraju penzionerski dom, asfaltiraju ulice, a neke koje imaju kaldrmu nasipaju struganim asfaltom, nedavno su postavili slova svog mesta u centru sela, uradili su novu kapelu, dok je u planu zidanje sportske hale, najverovatnije u sklopu osmoletke, sređivanje trotoara uz javne ustanove, natkrivanje pijace, obezbeđivanje novih parking mesta, kao i izgradnja šetališta između katoličke i pravoslavne crkve.

Da l’ je glog ili plovno područje

Prema predanjima, Glogonj je dobio ime po biljci glog, koje je bilo mnogo na području današnjeg naselja, mada neki podaci ukazuju i na to da naziv potiče od mađarske reči koja je označavala plavno područje.

U svakom slučaju, ovo selo se spominje još u 16. veku, dok prvi pisani tragovi datiraju iz 18. stoleća. Najpre su tu bili naseljeni Rumuni i Nemci, a nakon Drugog svetskog rata kolonizacijom se doseljavaju Makedonci.

Dom kulture utočište talenata, ljubavi i uspeha

Za svako selo je važno da ima u ponudi aktivnosti koje će zabaviti pripadnike svih generacija, ali i nacija. Dom kulture je možda i najveći centar Glogonja, budući da okuplja ljubitelje muzike i tradicije, ali i razna udruženja koja neguju kulturu svog mesta.

- Važno nam je što naši meštani promovišu običaje svojih naroda kroz razne projekte, aktivnosti, manifestacije - kaže Jovanovski, dodajući da u Glogonju najviše žive Srbi, Makedonci i Rumuni. - Imamo rumunski KUD „Veselija“ koji imaju sve sekcije: folklor i orkestar. I mi u Domu kulture imamo folkloraše koji često izvode igre iz Makedonije. Problem je što je naša sala od sto kvadrata i ne odgovara potencijalima koje naši amateri imaju, pa ne možemo da osmislimo veću manifestaciju ili da nešto veće planiramo. A, recimo, naša dečja folklorna sekcija osvaja priznanja na raznim takmičenjima i sa svake smotre se vraćaju s odličjima jer imamo jednu od najboljih škola folklora u zemlji.

Kad se sve uzme u obzir i ne čudi podatak da u Glogonju ima malo praznih kuća, a one koje su na prodaju nisu ispod 20.000 evra. Još kad u blizini dobiju i autoput, gde će im kraj biti? Neće ga ni imati...

Tekst i foto: Lea Radlovački