„Dnevnik “ u stogodišnjem selu: Jarkovci

Međutim, jedna dobronamerna smernica - tada se nećete zaputiti „U Jarkoooovce“, već idete i stižete „NA Jaaaarkovce“! A onda je sve već lakše..

- Uvek se kaže „na“ Jarkovcima, nikada „u“, a pretpostavljam da je tako zato što smo na uzvišenju, pa „Gde ćeš?“, „Evo, idem na Jarkovce“ - pojašnjava nam domaćin sela, predsednik Saveta Mesne zajednice Jarkovci Rade Danilović, i to baš u prostorijama osnovne škole „Dušan Jerković“, a nekadašnjeg letnjikovca grofa Petra Pejačevića.

I dok uprežemo moždane vijuge ne bi li se privikli na ovu lingvističku opasku, saznajemo da nismo jedini kojima je teško da pohvata neobična pravila - čak i poštari greše, pa pisma koja su adresirana „na Jaaaarkovce“, dostave „u Jarkooovcu“, što je čak kod Sečnja. Nego, da se vratimo mi na nepogrešivi mir na obroncima obronaka Fruške gore...

Biroška kuća postaje etno kuća

Jedan od najstarijih sačuvanih objekata na Jarkovcima, osim letnjikovca grofa Pejačevića, jeste i biroška kuća u glavnoj ulici, koja je od pre dva meseca u vlasništvu Lazara Vukmirovića, zamenika predsednika Skupštine opštine Inđija.

Kako kaže, plan je da u dvorištu napravi kuću u kojoj bi živeo, a od ove starinske, koja datira iz 1850. godine, napravi etno kućerak, kafanicu, restorančić, jer „za život nije“.

- Ne znam da li ste znali, ali najskuplji su placevi u Jarkovcima! Imamo mir, na kraju smo puta, tu nam je jezero, ovaj objekat, park... Nedeljno me dvoje-troje pita za cenu kuće ili placa, a naročito imaju želju da to bude prema jezeru - priča Danilović, a onda nas frapira još jednom informacijom: plac se može kupiti po ceni od 20.000 evra, a kuća sa šupicom za 40.000! - Šta je najlepše ovde, sad ste me zatekli malo... Pa, prvenstveno taj mir, lepota, kad dođe proleće sve izlista, cvrkut ptica... Ovde se dolazi samo namenski, nema gde dalje da se ide.

A kad treba odatle da se ide, e, karata je na pretek! Kako nam je rečeno, poslednjih godina sve više mladih odlučuje da se zadrži u selu, jer uspevaju da pronađu posao u okolini, dok ima i onih koji su se posvetili poljoprivredi. Tako se u jarkovačkom ataru uzgajaju kukuruz, pšenica i suncokret, na stotinak hektara duvan, a na nekoliko jutara od skoro su tu i kajsije i dunje. Tek poneki se bave ovcama, kravama i svinjama i to bi bilo to.

Moju volju naselili tuđom voljom

Na mestu nekadašnje pustare, kojom je takoreći vladao grof Petar Pejačević i koju je nazvao „Moja volja“, nastalo je selo Jarkovci nakon Prvog svetskog rata, a koje se najiše proširilo tek nakon sredine devedesetih godina prošlog veka, kada su se doselili ljudi bežeći od ondašnjih ratova.

U mestu su ostale neke od najstarijih građevina, poput letnjikovca i poneke biroške kućice.

- Recimo, svake nedelje u 9 ujutru oko petnaestak ljudi se okupi na molitvi, kad je svetac, bude nas i više, a što je najbitnije, dolaze nam i deca - radostan je naš sagovornik, a naročito zadovoljan što će na Jarkovcima konačno dobiti i crkvu. - Plac smo otkupili od države, nismo imali opciju da ga dobijemo, a novac smo skupili od donacija. Kad već imamo crkvenu opštinu i sveštenika i vedro nebo. Sad nam je tu privremena kapelica metalne konstrukcije, koju kasnije možemo da demontiramo i prebacimo na groblje. Naredna dva-tri meseca bi trebalo da bude gotov projekat i da predamo dokumentaciju za dozvolu, a imamo obećanje od predsednika opštine da ćemo dobiti novac preko konkursa da krenemo s izgradnjom. Onda će biti i ljudi dobre volje, biće donacija. U januaru smo dobili zvono, pa svaki put sveštenik uči neko dete da zvoni. Inače, crkva je trebalo da bude posvećena Maksimu Brankoviću, ali će ipak biti posvećena svetom Petru i Pavlu.

U planu su još neki projekti, veći i manji... Ostale su još tri ulice da se asfaltiraju, da se dovedu u red i atarski putevi, a od kapitalnijih investicija, tu je kompletna sanacija letnjikovca, ali pre toga moraju da legalizuju i dovedu u red demolirani objekat u blizini, kako bi đake prebacili pod novi krov, a atraktivni „zamak“ pretvorili u turistički objekat.

Lea Radlovački