Ipak, dašak vetra pronalazimo pod krošnjama u samom centru sela – na Trgu desetog marta – pred lokalnom „Kafanicom”, gde su nam vredne i uporne meštanke, kako su znale i umele, rešile situaciju i izvukle priču o našem sremskom domaćinu.

Četiri dame: predsednica Udruženja žena „Račanke” Snežana Vasiljević i članica Dragana Milutinović, potpredsednica KUD-a „Mladost” Slavica Lepotić i mlada folklorašica Nađa Popović, najzaslužnije su za uspešnost naše posete, ali i čini se opstanak i održivost celog sela.

– Mi iz Udruženja žena volimo da se družimo i bodrimo naše fudbalere, ribolovce, lovce – napominje Vasiljevićeva, dodajući da im je humanost prvenstveni cilj oko kog se okupljaju. – Super mi funkcionišemo i gde god da se pojavimo, budemo zapažene. Naravno, malo je nas koje smo stalno aktivne, ali i kad pozovemo druge članice, odazovu se.

Premda su osnovane „davne” 2012. godine, i dalje nemaju svoju prostoriju u kojoj bi se okupljale i družile, baš kao ni folkloraši iz KUD-a koji su, nakon decenije pauziranja, obnovili svoju organizaciju pre devet meseci. I to na inicijativu dece!

– Prvo sam dva meseca igrala folklor u Bosutu, a onda smo drugarica i ja uzele papir i olovku i krenule po selu, od kuće do kuće, i skupljale decu koja bi želela da igraju sa nama, i tako smo počeli – priseća se mlađana Nađa, kojoj ni pomenute vrućine nisu bile prepreka da obuče nošnju za fotografisanje. – Vršnjaci su jako motivisani, pa smo tako i doveli koreografa Dušana Radeta Đukića iz Bosne, s kojim smo uradili dve koreografije a sad spremamo treću.

Ni poplava, ni fašisti Sremskoj Rači ne mogu ništa!

Naselje Rača ima viševekovnu istoriju koja datira bar iz 1275. godine i najpre je bilo mađarsko mesto. Ono se nalazilo na nekoliko kilometara od današnje Sremske Rače, unutar nasipa Save, da bi nakon poplave 1931. godine, preseljena na sadašnji lokalitet. Tokom Drugog svetskog rata u selu je formiran Drugi sremski partizanski odred, a potom i Šesta vojvođanska brigada. U jednom trenutku, Raču je 13. SS brdska divizija Handžar potpuno spalila, s tim da samo tri kuće nisu izgorele. Po završetku rata, Sremska Rača doživljava procvat.

Trenutno vežbaju u prostoru iznad „Kafanice”, a nošnje čuvaju kod Đukića ili Slavice Lepotić.

– Sad smo u procesu šivenja nošnji, za šta je zadužena naša meštanka Buba, a želja nam je da 28. avgusta, kad nam je slava sela, napravimo i našu prvu smotru koja bi trajala dva-tri dana – veli Lepotićka, napominjući da su roditelji malih folkloraša skupili novac za nove nošnje. – Još uvek imamo nekoliko devojčica koje igraju i kod nas i u Bosutu, pa se međusobno pomažemo, sve dok ne stanemo na noge i počnemo da funkcionišemo kao i ostali KUD-ovi.

Ne sumnjamo da će u toj nameri uspeti, budući da sve što žene u Rači zacrtaju – to i ostvare. Tako se uspešno organizuju i za odlazak na razne manifestacije, ali i putovanja van zemlje, a tek kada je reč o aktivnostima u selu – nema im premca!

– Jesmo mali, ali se trudimo na svakom polju da budemo aktivni – tvrdi domaćica Dragana, koja je zbog naše posete ostavila ručak od brestovače iz obližnje šume po strani, jer gosti iz „Dnevnika” su vazda prioritet! – Ja uživam u svemu što radimo. Primetila sam da gde god se pojavimo ostavljamo pozitivan utisak, jer imamo mlade ženice, pa izvlačimo prosek. A naše selo, kakvo god da je, moje je i volim ga!

Prisećajući se dana kada je Sremska Rača prva u Sremu imala bioskop, te bila „centar sveta”, naše sagovornice sa setom govore da danas na spavanju nemaju ni 500 meštana.

– Uvek tvrdim, mi smo malo mesto dobrih ljudi velikog srca – naglašava Vasiljevićka nekoliko puta, pa šta ćemo drugo nego da je metnemo u naslov. – Mi jesmo zahvalni Gradu Sremska Mitrovica što ima sluha za nas i naše potrebe, ali trenutno mislim da nam je najneophodnije sređivanje Doma kulture, dok, prema saznanjima koje imam, zasigurno će nam sanirati objekat u kom su Pošta i Mesna zajednica.

Od zdanja kojima se trenutno najviše diče jeste pravoslavna crkva Uspenja Presvete Bogorodice koja se, relativno sveže renovirana, nalazi u centru sela tik uz Ambulantu u koju lekar dvaput nedeljno dolazi. I da ne zaboravimo na dva velikana iz Rače: narodnog heroja Živana Milovanovića Ćatu i nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde Đorđa Milovanovića.

Tekst i foto:

Lea Radlovački

Ljubav jača od svake granice

Ono što, između ostalog, najviše muči meštane Sremske Rače, a vala i gostima zadaje poprilične muke, jeste ulazak u selo. Kako se srpska strana graničnog prelaza nalazi odmah po prolasku žute table, prava je enigma kako zaista stići do odredišta, a da vam niko ne kontroliše lična dokumenta. Kažu, samo se javite policiji da idete u selo i to je to. I zaista, to je bilo to. Međutim, čuli smo da nije svaki dan tako jednostavan i naruku putnicima namernicima.

– Kada su postavili granicu, nisam mogao to da shvatim, a ni da zamislim da će sve to ovako izgledati – priča penzioner Miloš Bogdanić, koji se ceo život bavi poljoprivredom, uzgajajući na oko devet hektara soju, kukuruz i odnedavno suncokret. – I tako mi već 34 godine živimo u getu, jer nemamo normalan ulaz u selo, a kad pretičemo kolonu, onda nas psuju...

I ma koliko teško bilo skrpiti kraj s krajem i opstati u selu koje je od svog administrativnog centra udaljeno 40 kilometara, starosedecima je ljubav jača od svake prepreke.

Fudbaleri na ponos sela

Stadion „Radivoje Golubović” Fudbalskog kluba „Srem” nedeljom je centar zbivanja u selu, kada skoro svi meštani dođu da bodre svoj tim na utakmicama. To je, sigurni smo, umnogome doprinelo da im fudbaleri trenutno pišu istoriju, budući da četvrtu sezonu počinju kao članovi druge sremske lige, grupe Zapad.

– Možemo se pohvaliti najvećim uspehom u istoriji kluba koji postoji od 1956. godine – priča član Uprave Mićo Kovačević. – Trenutno imamo više od 30 registrovanih igrača, s tim da je jedan deo iz sela, a ostali su iz drugih mesta, ali smo ih prihvatili kao domaće jer su dugo godina kod nas. Kako od pre dve godine nisu obavezne mlađe selekcije u našoj ligi, mi je ni nemamo, ali trudimo se da regrutujemo decu, međutim kao mala mesna zajednica, nismo u mogućnosti, jer imamo malo klinaca. Oni koji i imaju afiniteta prema sportu, već treniraju u Sremskoj Mitrovici.

Osim postignutih uspeha, FK „Srem” može da se podiči i izuzetno lepim terenom koji se redovno održava, a uskoro treba da dobije i zalivni sistem kako im trava ne bi propadala tokom leta.

– Sad pravimo i pomoćni teren sa parkingom, sve zahvaljujući Gradu ali i sponzorima, odnosno entuzijastima, među kojima je i naš meštanin Srđan Rajić koji, iako živi i radi u Beogradu, srce je ostavio ovde – kaže Kovačević.